ЕУ у више брзина: Балкану запећак

Политичке смјернице за преуређење ЕУ и извлачење из кризе, утврђене на самиту у Риму, јасно предочавају да ће нужне промјене трајати најмање десет година.

Свијет 27.03.2017 | 20:48 Тиме се отвара и питање хоће ли дотад уопште моћи да се отворе врата за учлањење за нове земље.

То је и рок у којем ЕУ тек треба да сагледа да ли ће и у којем виду бити у стању да у чланство прими, или да утврди "прелазни статус, неко повлашћено партнерство" прије свега за Црну Гору и Србију, које преговарају о чланству.

Европски комесар Јоханес Хан нуди подршку ЕУ за стварање јединственог тржишта Западног Балкана које би подстакло економски бољитак и раст региона, мада још није јасно којим би се механизмом то остварило, а без сумње би било потребно више година да се осјете први резултати.

То би значило да земље региона саме у највећој мјери морају да се потруде да преуреде инфраструктуре, привуку засад врло скромне иностране инвестиције и дођу на праг Уније, тек кад њихове привреде по конкурентности и друштва по демократском развоју дођу до нивоа да уносе додату вриједност у Унију, а не да уђу као сиромашни рођаци с празном касом и несређеном правном државом.

Берлински процес опоравка региона засад је дао мало опипљивих резултата, сагласни су и дипломате у ЕУ у Бриселу.

Шпански премијер Маријано Рахој каже да ЕУ спрема нешто налик Маршаловом плану од више десетина милијарди евра за Африку да би се отклонили корени сиромаштва и масовне навале, безбједносне пријетње имиграната Унији.

О неком таквом плану за Западни Балкан, међутим, нема помена, иако је Западни Балкан такође на удару имиграције, а безбједносно одатле пријете затегнутости и сукоби, што је и предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер узбуђено ставио до знања америчком потпредсједнику Мајку Пенсу.

Земље Западног Балкана су од демократских заокрета добиле више милијарди директне помоћи од институција и држава ЕУ, мада је од ЕУ наметнути модел приватизације и отварања тржишта, у чему је Србија без разлога и нужне заштите предњачила, довео до тога да је тржиште региона било веома повољно за државе ЕУ и дошло је до преливања трговинског вишка од близу сто милијарди евра у корист чланица Уније.

То је значило и мањак за државе региона, које су морале да се задужују на свјетском тржишту, па сад укупно, укључујући најзадуженију по становнику Хрватску, имају спољни дуг од преко сто милијарди евра.

Да је намјера да се направи заокрет у развоју и изградњи ЕУ веома узбудила многе чланице Уније сведочи и изјава Андреја Пленковића, премијера Хрватске, чланице ЕУ, али и земље која је економски и безбједносно једном ногом на Западном Балкану, да је влада у Загребу озбиљно забринута због плана да се установи "ЕУ у више брзина".

Пленковић упозорава да "ЕУ у више брзина", кроз брже обједињавање неких чланица око економског јачања зоне евра, изградње европске одбране или удруживања снага у сузбијању тероризма и имиграције, могло довести до тога да ће у ЕУ бити формиране категорије с једне стране слабих, а с друге моћних земаља које ће суштински одлучивати "о свима и свачему".

Западни Балкан је већ "запуштен и запостављен"

Засад је у структурама ЕУ тек почело да се разматра шта учинити са западнобалканским земљама које би у идућим годинама спровеле све реформе и закуцале на врата Уније, пренијели су извори ЕУ у Бриселу.

Утолико прије што је у институцијама и дипломатским канцеларијама чланица ЕУ такође зазвонило звоно на узбуну због опасности да пријетеће затегнутости у посљедњих година од ЕУ "запуштеном региону" доведу до сукоба и нестабилности који би неминовно угрозили и Унију.

Ништа, међутим, не јамчи да ће разјашњавање тога какав ће бити приступ Западном Балкану, односно хоће ли се регион наћи у запећку, моћи да услиједи у неко догледно вријеме.

То је тешко замислити у часу кад нема на видику јасног расплета око и даље само пригушеног сукоба међу чланицама Уније о кључном питању да ли је могуће остварити јединство и реформе за темељни опоравак ЕУ, будући да неке државе мисле да је нужно снажније обједињавање, а друге да би, штавише, нека овлашћења требало с институција ЕУ вратити на националну раван.

Управо почињу тешки преговори о изласку Велике Британије из чланства ЕУ, који су уздрмали саме темеље Уније и само појачали одбојност у немалим дијеловима грађана земаља Уније и политичким снагама према уласку нових земаља у чланство.

То је још појачано озбиљним сукобом ЕУ и Турске и захтјевима многих политичких сектора и неких влада Уније да се прекину ионако деценијама дуги и без изгледа на успјех преговори о чланству с Анкаром.

Хрватски премијер Пленковић је забринуто предочио да би стварање моћног, богатог клуба или клубова унутар ЕУ, ако би остале чланице биле препуштене саме себи, "само још ојачало антиевропске покрете у свим земљама… а такав сценарио није никако добар".

Западни Балкан је већ "запуштен и запостављен", јер је ЕУ у земљама региона суштински давала предност екипама на власти за које је сматрала да значе стабилност, али мало је било подршке алтернативама које би значиле демократски и економско-социјални бољитак, посебно на Косову и у БиХ.

(б92)