Брзо читање је горе него да не читате уопште

Све популарнији тренд брзог читања могао би да има нежељене последице на читаоце.

Занимљивости 27.03.2017 | 10:43 Сви знамо да је читање важно. Истовремено смо сви врло запослени свакодневним обвезама и прилично је тешко наћи довољно времена за читање књига или мало дужих анализа.

Како пише Шејн Периш за Qуартз, најчешће питање с којим се сусреће је како читати брже.

Неизбежно, питања прате и линкови ка књигама, псеудонаучним чланцима или тврдње појединих анонимних блогера да је могуће читати и до десетак пута брже.

Међутим, ако вас занима нешто више од пуких бројева о прочитаним књигама и брзини читања, много је боље читати с разумевањем.

Добра књига, као и укусан оброк или врхунски одмор, је нешто с чиме не желите да завршите. Не журите да завршите већ се потпуно уживите у искуство, желите да вечно траје.

Само површно познавање

 Сам циљ читања је стицање нових информација или искустава, а брзо читање је само алтернативан начин да се заварате да нешто заиста и учите. Ви у стварности, само брзо окрећете странице.

"Постоји однос између брзине и тачности. Мало је вероватно да би читачи који удвоструче или утроструче своју брзину читања могли да задрже исти ниво разумевања текста као да читају нормалном брзином", закључено је у метаистраживању које је објављено у мају 2016. године.

То значи да, ако брзо читате, не читате с разумевањем. Нећете моћи да идентификујете повезнице између модерних дела и њихових међусобних односа, нећете моћи да критички читате нечије виђење историје.

Брзи читачи немају комуникацију с аутором и стичу површно познавање дела након што заврше са читањем књиге. Читање такође не би требало да буде ментално заморно.

"Мало учења је опасна ствар. Дубоко попијте, али немојте пијуцкати с Пиренског извора. Плићаци обмањују мозак, а пијење нас отрежњује", написао је славни писац Александер Поуп једном приликом.

У психологији је познат Донинг-Кругеров ефекат који описује однос нивоа знања и самоуверености у своје знање. Људи који површно знају неку тему, уверени су да одлично познају то поље. С друге стране, стручњаци су свесни да постоји још мноштво информација које не знају и које треба научити.

Погрешне одлуке и поновни посао

 Периш каже да би чак рекао и да је горе брзо читати него не читати уопште.

Због површног познавања неке теме често се доносе погрешне одлуке, а њих касније треба исправљати, што додатно одузима време. Управо због тога, каже, боље је одвојити времена за конкретно упознавање с неком темом.

Одвојити сат-два времена у једном дану само за читање заиста није лако. Зато, ако одлучите да читате већи број књига, почните полако. Усредсредите се на читање добрих књига, уместо да размишљајте о броју књига које сте прочитали.

Б 92
фото:интернет