За и против враћања сата

Све европске земље, осим Исланда, вечерас ће прећи на љетње рачунање времена око чијих предности и недостатака не престају контроверзе, тако да су тај модел рачунања времена у задње вријеме напустиле Турска и Русија.

Босна и Херцеговина 25.03.2017 | 14:21 Осим Европе, сат ће за љетње рачунање времена помјерити више од 70 земаља свијета, већином на сјеверној хемисфери. То ће им донијети више дањског свјетла и могуће уштеде електричне енергије, али и поремећаје спавања, које могу пратити и неке друге здравствене тегобе, наводи Хина.

У западној Европи "помицање сата" устаљено је почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, штеди енергија, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Међутим, супротно некадашњим вјеровањима, све се чешће наводе и аргументи против такве праксе, попут онога да нема резултата у уштедама енергије, а ремети се устаљени образац спавања што, тврде познаваоци, може имати значајне посљедице.

Тако су недавна истраживања показала да ће помјерање сата са 2 на 3 сата у недјељу, 27. марта, вјеројатно резултирати порастом срчаних и можданих удара, већим бројем аутомобилских несрећа, те смањењем радног учинка.

"Наша студија указује на то да нагле, па и мале промјене ритма сна могу имати штетан утицај", упозорава кардиолог Амнет Сандху са Универзитета у Колораду чија је студија, утемељена на болничким подацима, открила пораст броја срчаних удара за 25 посто у понедјељак, дан након почетка љетног рачунања времена.

Странка пензионера прошле године је затражила од хрватске Владе да преиспита одлуку о преласку на љетно рачунање времена, односно помјерању казаљки на сату.

Према њихову мишљењу, помјерање казаљки сата проводи се по инерцији, без размишљања о корисности или штетности тог потеза, као и без расправе о могућим другим рјешењима. Тврде како ни на нивоу Еуропске уније по том питању не постоји ни јединствено виђење ни јасни показатељи оправданости.

Мотив за прелазак на љетно рачунање времена биле су у првом реду енергетске уштеде у Првом свјетском рату, због којих Аустро-Угарска и њезини савезници почињу експериментирати с том праксом.

Циљ је била уштеда угља, тадашњег главног енергента. Већ сљедеће године, 1917. придружује им се и Британија са својим савезницима, док су Русија и Сједињене Државе причекале још коју годину.

Љетно рачунање времена, које ове године траје до 29. октобра, шире је размјере добило за вријеме Другог свјетског рата, као мјера штедње струје. Логика је била да дуже трајање дана значи да ће људи мање сати проводити уз вјештачку расвјету.

Праксе су након рата биле различите и неуједначене, а прекретница је била велика енергетска криза 70-их година када се свијет почео враћати "помјерању времена" које се од тада усталило у већем дијелу Сјеверне Америке и у Европи, али не и у већини других земаља свијета. Бивша Југославија љетно је вријеме први пут увела 1983. године, подсјећа Хина.

Сат унапријед у Европи помјериће становници свих земаља, осим Исланда, те више од 70 држава у свијету. Осим Европе, САД-а и Канаде, казаљке напријед помичу се и у већини земаља бившег Совјетског Савеза, у Мексику, на Куби, Гренланду.

Љетно рачунање времена никад није користио велики дио земаља тропског појаса јер у тим земљама љето траје цијелу годину па дањског свјетла има довољно током цијеле године, као ни већи број земаља у Африци и Јужној Америци.

Неке од привредно најјачих земаља као Кина и Јапан користиле су љетно рачунање времена, али су од његова кориштења одустале.

Казаљке сат унапријед нису помјерили нити становници Русије који од 2014. имају "трајно зимско рачунање времена", а на територију те велике земље те је године повећан број временских зона с девет на 11.

Некадашњи Совјетски Савез увео је 1981. године љетно рачунање времена, а 2011. тадашњи предсједник Дмитриј Медведев смањио је број временских зона на девет и одлучио да ће љетно рачунање времена вриједити цијелу годину. Своју одлуку тада је објаснио тиме да помјерање казаљки два пута годишње људима ремети биоритам и узнемирује краве.

Од помјерања казаљки сата прошле је године одустала и Турска која је, такође, одлучила да ће љетно рачунање времена вриједити цијеле године.

Тамо гдје се вријеме мијења на сјеверној хемисфери, љетно рачунање обично почиње задње недјеље у марту или прве недјеље у априлу, а завршава задње недјеље у октобру. Али, има и изузетака. Тако од 2007. године САД и Канада почињу љетно рачунање времена с другом недјељом у марту, а завршавају с првом недјељом у новембру.

Без обзира на противнике, љетно рачунање времена несумњиво има и своје добре стране. Показало се да се тада мање и рјеђе гледа телевизија, а чешће се борави у природи и трчи, хода или бави спортом.

Због дужег дана људи могу бити више бити на отвореном и уживати у благодатима свјежег ваздуха и сунчевих зрака. Такође, могли би се и осјећати боље него иначе, јер ће сунце сјати и у поподневним часовима, када се завршава радно вријеме што ће повећати ниво серотонина, који подиже расположење.

Извор: Хина