Блиједи љубав према родном крају

Тек сваки трећи становник РС од првог дана живота до данас живи у родном граду или општини, а у свега три локалне заједнице број досељеника није већи од популације која је у њима целог живота.

Република Српска 25.03.2017 | 08:05 Ове занимљиве трендове откривају резултати Завода за статистику РС добијени обрадом података са пописа становништва из 2013. године.

 Попис је показао да од укупно 1.170.342 становника у Српској од рођења у истом месту станује њих 412.703 и у готово свим срединама они су у мањини у односу на оне који су нови дом пронашли у другој локалној заједници.

Подаци показују да таква слика није у само три општине - Кнежеву, Љубињу и Оштрој Луци, где има више становника који у њима живе од рођења него оних који су одлучили да се скрасе у тим срединама.

У градове Српске је из другог насељеног места унутар исте општине, друге општине у РС, ФБиХ, Брчко дистрикта и иностранства дошло 757.639 људи.

Статистичари су дошли до података да је највише људи нову адресу пронашло за време ратних дејстава од 1991. до 1995. године, што је и очекивано јер су у том периоду биле највеће миграције становништва.

Унутар једне општине место боравка променила су 135.122 лица, а из једне локалне заједнице у другу прешло је 105.165 људи.

Иако статистика није навела појединачне податке за сваку од тих земаља понаособ, из укупних се види да је од странаца у РС стигло највише особа из бивше СФРЈ и то 75.116, а из других иностраних држава стигло је 45.766.

Највише досељеника је у Бањалуци - 109.255, што према оцени демографа није изненађење јер је реч о највећем граду, административном и универзитетском центру.

Следи Бијељина у којој данас живи више од 70.000 оних који у њој нису рођени, те Приједор, у којем се скрасило 57.480 "нових" становника. На листи пожељних градова су и Добој и Зворник.

Нову адресу у градским срединама у РС махом су тражили и они које је живот на територију Српске довео из неких од бивших југословенских република, али и других држава. РС је нови дом за њих 180.305.

Демограф Стево Пашалић истиче да су резултати пописа које је Српска добила углавном потврдили оно што се знало и пре, а то је да у велике центре стиже све више људи.

"Ради се о унутрашњим миграцијама и процесу одсељавања према градовима из мањих средина. Празне се сеоска подручја и одлази се у веће градове, па чак и из општина у општине из низа разлога, а главни је нада у бољи живот. То се махом односи на млађе категорије и то није изненађујући број", казао је Пашалић.

Ово подручје је, каже он, познато по унутрашњим, али и спољним миграцијама.

"Ту се ради махом о младим људима који се школују изван места ранијег боравка и с временом желе да тамо и остану. Заволе те средине, имају веће шансе за запослење, а класичан пример је Бањалука, која демографски стоји фантастично захваљујући само досељавању, а не домицилном становништву", каже Пашалић.

Додаје да је добро што је РС добила демографске податке и што сада има праву слику многих сегмената друштва.

Извор: Глас Српске