Рак пажљиво бира своју жртву

Зашто неки људи оболе од рака, а други не? Да ли је у питању лоша срећа или нешто треће?

Свијет 24.03.2017 | 07:21 Највећа количина средстава у свету усмерена у медицинске студије одлази на истраживање рака, трећег најчешћег узрочника смрти на свету. Од нечег се мора умрети, али генерални став је како је знатно боље умрети од срчаног или можданог удара, него рака.

Која је разлика? Свјесност постојања рака и традиционалне терапије које се примењују продужавају агонију ове болести у просеку на две године, две године испуњене надом и идејом да се смрт може и требала би спречити. Али, научници, за разлику од фармацеута, све чешће постављају питање, а не одговор на тему рака које може открити пуно тога чега нисмо свесни - а то је зашто сви немамо рак, односно зашто га само неки добију?

Могло би се рећи како је наш организам буквално преплављен смрћу. Коса, нокти, спољни слој коже - све су то мртве ствари које сваке недеље губимо, одбацујем и нестају - око 80 посто честица у затвореним просторима које се пресијавају на сунцу заправо су мртве ћелија коже људи. Ипак, већина тела се састоји од живих твари, попут биолошке пшенице која спаљује храну за енергију потребно за дисање и кретање, грејање и размишљање.

Ћелије организма су врло активне и запослене дељењем милиона пута сваког дана. Фасцинантан је то процес репликације инструкција - ДНК за сваку ћелију кћери захтева копирање идентичног ланца три милијарде нуклеотида.

У свему томе, наша тела ипак нису савршена. Сваки пут кад се ћелија подели, ензими који суделују у синтези у просеку направе чак око 120 хиљада грешки. Пуно или мало, сасвим је небитно, све док се не догоди кључна грешка која делује као окидач рака захваљујући абнормалном раду ћелије, расту те непрекидном дуплицирању. Таква ћелија игнорише сигнале да престане те стимулише тело да је опскрбљује крви како би још расла. Тада се таква ћелија бесконачно размножава, односно рак шири по телу.

Доктор Симонцини тврди: Рак је гљивична инфекција и лечи се обичном содом бикарбоном на овај начин!

Наравно, кључно је и о којем се типу рака, односно грешки ради, јер код једних то иде брже, а код других спорије - укупно постоји чак њих 200 различитих.

Обоје пуше, али само је један добио рак

Сви су чули или познају неког ко је по свој прилици требао добити рак - комшија Перо који је пушио три кутије цигарета на дан, тетка која је цео живот гојазхна и уз то пије, бизнисмен који не једе ништа пре пет поподне осим властитог стреса, примера је безброј и често их користимо за изговор настављања с властитим лошим навикама.

Прича поприма дубљу димензију кад оболи од рака у 50-ој жена комшије Пере која никад није пушила, пила, или била дебела... Све и да је пушила, зашто је она добила рак, а Перо није? Крајња се истина ипак скрива у нашим генима, а не стилу живота. Посматрајући дугогодишње пушаче, научници су открили како је свима заједничка варијација појединих гена, а њих су прикладно назвали "генима дуговечности".

"Открили смо низ генетских маркера који подстичу дуговечност, а ти исти гени могу се наћи код људи који су доживели дубоку старост. Они функционишу тако да подстичу ћелије на бржи опоравак од негативних био-хемијских утицаја," објашњава професор Морган Левин.

Тврди да је излечио рак у 4. стадијуму содом бикарбоном: Ово је његов рецепт од 2 састојка!

То се сматра и еволуцијском мутацијом, а сретници који су наследили те гене имају тек 11 посто вероватности да ће икад у животу добити рак, док је код осталих вероватност од 40 до 60 посто.

Пет ствари који дефинитивно повећавају ризик таквих грешака

Упркос доброј или лошој генетици, опет постоје случајеви који се не уклапају у калуп, а то су управо они узроковани вањским факторима. Уопштено, постоје њих пет који су неоспорни узрочници настанка мутација, па самим тиме и рака.

Претерано сунчање, нарочито у млађој животној доби

Пушење

Дебљина

Хормонске терапије/изложеност зрачењима

Конзумирање прерађене хране/унос премало влакана.

Извор: Еxпресс.хр