Доналду Трампу пријети опозив?

Никада до сада неки председник САД није отишао са власти зато што је опозван са дужности. Доналд Трамп и његове евентуалне везе с Русијом могли би да буду историјска премијера.

Свијет 23.03.2017 | 14:06 Шеф ФБИ Џејмс Коми је човек који изненађује. Тако је у понедељак изјавио да његова служба спроводи истрагу против људи који су руководили предизборном кампањом Доналда Трампа.

Ради се о сумњи да су руски хакери, у договору с Трамповим људима, нанели штету Хилари Клинтон на путу ка Белој кући. Више од пет сати Коми је одговарао на питања пред одбором тајне службе.

Притом је постало јасно да Барак Обама никада није наложио прислушкивање актуелног председника, као што је то тврдио Трамп. Све само не за похвалу Трампа, који сада индиректно стоји под сумњом да лаже, пише Дојче веле.

Много већи скандал могле би да изазову могуће везе са Русијом, каже стручњак за САД Томас Јегер, са универзитета у Келну, у разговору за ДW.

„Уколико је тако, и докаже се да је његов тим био у вези с руским службама, и да је притом он за то знао – то би могао да буде велики фијаско за његово председавање“, уверен је политиколог. И научница Кетрин Кливер са Харвард универзитета, у разговору за немачки радио Дојчландфунк оцењује да се „обруч око Доналда Трампа стеже“.

Председнички сценарио страха

До сада ниједан председник САД заправо није разрешен функције. Од укупно 45 председника, само су тројица била пред амбисом. Један од њих одлучио је добровољно да се повуче: Ричард Никсон је, након афере Вотергејт 1974, избегао да буде опозван са дужности – тако што је поднео оставку. Ендрјуа Џонсона (1868) и Била Клинтона (1999) спасила је већина којом су располагали.

Импичмент (опозив са дужности) у уставу звучи у суштини врло једноставно. У члану 2, одељку 4, стоји: „Председник, потпредседник и сви службеници могу бити опозвани с дужности уколико се докаже да су криви за издају, подмићивање или за неки други злочин или кривично дело.“

Али поред кривично-правног расветљавања, пре свега је ипак реч о политичкој већини. Тако сваки члан Представничког дома може да поднесе захтев за опозив са дужности. Случајем се онда бави судски одбор. Уколико се утврди да су сумње оправдане, формулише се одговарајућа тужба.

О њој се затим гласа на пленарној седници. Уколико је већина за покретање поступка за опозив са дужности, тужба одлази у Сенат.

Ту се покреће кривично-правни поступак који води главни судија Врховног суда. Председник може да се брани само преко својих адвоката. На крају сенатори двотрећинском већином одлучују о судбини председника.

„Више од Вотергејта“

У којој мери ће се Трамп приближавати понору, зависиће од истраге ФБИ. Политиколошкиња Кетрин Кливер полази од тога да би добар извештај „увелико отежао републиканцима у Конгресу борбу за свог председника.“

То верује и Томас Јегер са универзитета у Келну. Нарочито би у Сенату Трамп могао да наиђе на „интимне непријатеље“ у сопственим редовима. Њихови гласови би могли да доведу у питање тесну већину коју имају републиканци.

Другачија је ситуација у Представничком дому. Тамо републиканци имају велику већину. „Уколико се остане само на тврдњама о везама Трамповог тима с Русијом, а без правих доказа, врло је могуће да тужба неће бити подигнута“, сматра Јегер.

Уколико се прикупе уверљиви докази као што су снимци телефонских разговора „онда је то већа ствар од Вотергејта. Онда је то случај какав Сједињене Америчке Државе још нису виделе“, каже Јегер.

Тамни облаци изнад Беле куће

За сада је сигурно следеће: доказа да је Кремљ заиста одредио исход америчких избора једнако је мало колико и доказа о контактима Трампових људи с руским хакерима. Слаби докази су такође и стратегија Беле куће. „Водити истрагу и имати доказе две су различите ствари“, коментарише владин портпарол Шон Спајсер истрагу ФБИ.

Ипак, прикупљање доказа виси попут тамног облака изнад Беле куће. Приликом испитивања шефа ФБИ Џејмса Комија, већ су била спомињана конкретна имена Трампових сарадника који се сумњиче за везе са Русијом.

„Демократе ће темељно истражити шта су те особе радиле за време предизборне кампање. И у томе ће их пратити свита новинара и адвоката“, прогнозира Јегер.

(Агенције)