Интервју - Лука Миливојевић: У Паласу ме сви питају за Ђанија Ћурчића!

О почецима у Енглеској, предстојећој утакмици с Грузијом, али и стрпљењу које би Србија морала да има ако жели да помогне златним Орлићима с Новог Зеланда. . .

Фудбал 23.03.2017 | 23:10
Интервју - Лука Миливојевић: У Паласу ме сви питају за Ђанија Ћурчића!
Његова каријера, иако му је тек 25, може да послужи талентованим снагама које долазе као лекција стрпљења и правилног развоја.

Као тинејџера у Раду препознао га је Марко Николић, Роберт Просинечки је у Црвеној звезди од њега направио поливалентног везисту чији задаци превазилазе деструкцију игре ривала, да би Александар Јанковић у њему видео јаку карактерну црту вође. Тек када је прошао тај суперлигашки дрил и лагани раст, Лука Миливојевић се отиснуо пут иностраства.

Сместила се у професионалном животу високог Крагујевчанина и невесела епизода у Андерлехту, али када подвуче црту репрезентативни везиста, без и мало лажне скромности, може да каже како је поносан на себе. Био је капитен историјског клуба као што је Олимпијакос, постао најскупљи играч у историји грчког фудбала и запутио се тамо где многи виде себе - у гламур Премијер лиге.

Кристал Палас би можда требало да буде последња степеница до неког од клуба који представља фудбалски Олимп.

"Знам да има оних који сматрају да Кристал Палас не сме или не може да ми буде зенит каријере. Али све што сам до сада радио и градио радио сам како треба. Све корак по корак, степеник по степеник. И ово са Кристал Паласом је корак више. У фудбалу се никад не зна. У Андерлехту сам имао лошу ситуацију, па сам отишао у Олимпијакос. Оно што људи треба да знају је да сам ја отишао у Кристал Палас буквално као анонимус. Људи ме тамо нису познавали, говорим о широј јавности. Они прате само своју лигу, то им је све. Разумем их, јер је Премијер лига нешто најбоље што може фудбал да понуди. Стварно сам задовољан што сам део тога и део клуба као што је Кристал Палас. Ако будем играо како треба - не бојим се. Можда ће бити још неки трансфер и корак више", почиње причу за МОЗЗАРТ Спорт Лука Миливојевић.

Живот му се после селидбе у Лондон донекле променио. Са Црвеном звездом, Андерлехтом и Олимпијакосом је јуришио на титуле, сада ће бити један од адута махераАлардајса у борби за опстанак.

"Ја сам преживео врло мирно последње дане прелазног рока.. Нисам имао претерану жељу да напустим Олимпијакос, јер не могу да опишем колико сам био срећам у Грчкој. Много пута сам рекао у Атини да ћу напустити клуб само ако стигне озбиљна понуда. Нигде нисам журио. На крају је и дошла понуда. Мало је било тешко, јер сам на бум напустио породицу. Али то је саставни део фудбала. Не мислим ништа посебно о томе што сам постао најскупљи играч у историји Грчке. Просто фудбал се мења, брзо ће неко да оде за веће новце".

Делује да је у Енглеску дошао припремљен, али да изучава и даље сваку пору неписаних и писаних закона који би могли да му буду од користи у Премијер лиги. Савршено је свестан да места за индивидуализам нема.

"Стварно су јаке екипе у Премијер лиги. Пре седам дана сам дао изјаву да би Кристал Палас, да га ставите у грчку лигу, био међу четири најбоља. Мишљења сам да је екипа много јака. Једина разлика је у томе што ћу сада да се борим за опстанак, први пут у каријери. То није мој стил, али подредио сам се".

Може се рећи да је Лука Миливојевић својеврстан талисман клуба из Лондона. Палас је везао три победе које су за екипу Сема Алардајса имала дејство бронхи бомбона. Лакше се сада дише, али...

"Моја прва утакмица је била јако тешка. Слетео сам у четвртак када је екипа имала слободан дан, сутрадан сам одрадио лакши тренинг и у суботу сам бачен у ватру. Добра ствар је што смо после тога имали паузу, па сам успео да се прилагодим. Саиграчи су ме одлично прихватили, као и менаџер Алардајс, његови помоћници. Углавном играм задњег везног, испред су Кабај, Панчон. Добро то изгледа, засад".

Главна тема у разговору за Миливојевићем је Премијер лига, највише из разлога што некадашњи везиста Рада и Црвене звезде има велику жељу да и наредне сезоне конзумира гламур тако снажног такмичења.

"Упознат сам са податком да Сем Алардајс никада није испао из лиге. Он је, просто, махер за такве ситуације. Човек је извадио много клубова. Чуо сам да много људи прати Кристал Палас због мене. То је за мене велики изазов, поготово што играмо у јаком тиму. Везали смо три победе, али имамо убедљиво најтежи распоред. Шест од десет утакмица играмо против тимова који су у врху. Баш ће бити тешко".

Зна колико тежак крст носи на својим плећима. Учинак експоната неких претходних генерација не даје му за право да у Кристал Паласу буде само један од играча. Већ један од вођа.

"Знате и сами какав су печат у Енглеској оставили Видић, сад и Немања Матић. Међутим, новинари специјализовани за праћење Паласа су ме највише питали за Сашу Ћурчића. Нисам га пратио док је играо у Енглеској, био сам сувише мали. Али могу да осетим колико је у то време било тешко направити каријеру у клубу као што је Палас. Уосталом, и сад је тешко нама из Србије. Немамо пасош Европске уније и морамо много тога да направимо у каријери како бисмо се домогли Енглеске".

Практично, једину рану на срцу Луки Миливојевићу у досадашњој каријери је направио боравак у Андерлехту. Веровао је да ће прелазак у Брисел за њега представљати холивудски филм. Није било тако.

"О томе нисам дуго причао. Клубови преко су тако устројени да немаш право да износиш негативне ствари и незадовољство. Да сам то урадио убацио бих немир у екипу. А то се тамо не прашта. После шест месеци имао сам врло леп састанак са тренером Де Бромом. Касније сам само два пута био међу 18. Убедљиво најтежи период у каријери. Али ако хоћете поштено - највише сам научио из тог периода. Сада ћу знати како да се поставим ако до тога дође".

Пирејска лука је била место његовог новог фудбалског мира и спаса. Не само да је био један од најбољих играча Олимпијакоса, него је са капитенском траком на руци предводио историјски клуб.

"Провео сам у Атини две и по прелепе године. Све најлепше могу да кажем о том клубу. После сезоне сам постао капитен, узео сам две титуле, сад би вероватно узео и трећу. Не могу да опишем колико сам тамо био срећан и због клуба и због породице. Ово је, ипак, степеник више".

Премијер лига и одлазак на Мундијал у Русију. Био би то прави џекпот у животу и раду нашег саговорника. Већ је скупио 20 утакмица за најјачи државни тим, али тек сада је постао протагониста. Практично је незаменљив на позицији задњег везног у пару са Матићем.

"Ово су моје прве квалификације у којима сам присутан од почетка. Можда зато што сам бољи и искуснији играч, што сам напредовао. Дуго сам присутан овде, још од Рада. Али сам се увек прикључивао касније. Не кажем да је због мене, далеко од тога, али ово је исто први пут да смо од почетка на окупу и да нам је кренуло како треба. Осећамо да имамо јаку подршку свих, од јавности до спортских медија. То је озбиљан предуслов за успех. А успех је одлазак у Русију".

Пред Орловима је нови десант на исток континента. Тамо где смо знали да оставимо понос и бодове сада бисмо могли коначно да најавимо високе домете. Грехови ранијих селекција, од Казахстана до Азербејџана, врзмају се у малом мозгу Луке Миливојевића.

"Нема шта ту много да се прича. Ми смо знали свуда да правимо киксеве. Пред Молдавију се исто много причало о нашим неуспесима на истоку Европе. Преживели смо - победили. Сада је ово утакмица коју такође морамо да победимо. Не кажем да ће бити лако, али ми их нећемо потценити. Имамо атмосферу, добру позицију на табели, квалитет више од ривала. Буквално све".

Воли Лука Миливојевић да прича на разне фудбалске теме. Прати све од најмање ситнице везане за репрезентацију, до референдумског питања које се повремено појављује у јавности. Знате сигурно ону тезу, да не кажемо опште место, о томе како комплетну селекцију са Новог Зеланда треба прекомандовати у А тим.

"Поштујем све, прваци света су биле Робијева генерација и ова сада. Они су за поштовање и похвалу, они су наш понос, понос целе Србије... Али опет. Ту сте ви спортски новинари да напишете, сигуран сам да се у то разумете, велика је разлика између такмичења у млађим категоријама и А репрезентацији. Тамо играш са својим вршњацима, овде то није случај. Зато ми, који смо дуже овде, треба да им помогнемо да се адаптирају и покажу квалитет. Али за тај подухват је потребно време. Не може да се ради на бум, као ’ајмо сад сви у А селекцију, па ће бити резултата. Неће бити резултата! Другачији је фудбал, све је другачије..."

Сетио се и својих младалакчких радова.

"Када сам дошао из Звезде у А селекцију било ми је потребно време да се адаптирам. Другачији је ритам, другачије је све... То морају сви да знају".

Он је додао да јавност не сме еуфорично да прати развој Орлића. Већ да им понуди стрпљење.

"Узимите као пример Грујића. Отишао је са 19 година у клуб који је топ топова. Мислите да му је лако? Он се бори за место са осам топ играча, довољна је једна повреда да га избаци из ритма. Зато треба бити стрпљив. Сачекати да ти момци напредују, добију на искуству, покажу квалитет и онда када дођу овде постану але. То је задатак свих нас".

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар