Најбоље школе фудбала - од Партизана до Барселоне...!

Портал 'Пастемгазине' објавио је листу петнаест најбољих школа фудбала на свету – отвара је Партизан, а затвара Барселона.

Фудбал 22.03.2017 | 23:07 Аутор текста у први план истиче све већи значај клупских школа фудбала, позивајући се на сурове услове модерног фудбала, у ком се из лета у лето повећавају већ небулозно велики износи новца који се троше.

Такође, један од главних параметара којима се аутор водио јесте и истраживања Института и обесерваторије за фудбал (ЦИЕС), који се бави, између осталог, анализом школа фудбала у 31 лиги Европе.

Осим тима из Хумске, на листи се налази још један клуб с ових простора – загребачки Динамо.

15. Партизан Београд

ФК Партизан своје место на овој листи заслужује искључиво гледајући кроз број активних професионалаца који су потекли из млађих категорија црно-белих. По недавној студији ЦИЕС, Партизан је произвео највише фудбалера у модерном добу него било који други из неке од 31 лиге. Невероватних 78 играча изашло је из система српског клуба – укључујући Ливерпуловог Лазара Марковића, Бенфикиног Андрију Живковића и Интеровог Стевана Јоветића, док њих тринаесторо заузима своје место у актуленом тиму Партизана. С друге стране, иако већина нема квалитет као они момци који излазе и најгламурознијих европских академија, не сме се занимарити импресиван број играча који производе.

14. Атлетик Билбао

Водећи се истом студијом ЦИЕС, чак 63 одсто првог тима Атлетик Билбаа чине играчи који су поникли у 'Кантери', клупској академији – што је апсолутни рекорд. Имајући у виду да на Сан Мамесу могу да играју само Баскијци, или играчи који су уско повезани с овом регијом, величина процента и није толико изненађујућа. Иако то није званично правило, нема играча који је носио црвено-бели дрес а да не испуњава овај критеријум. У 118 година дугој историји, Билбао је само један од три тима који никада није испадао у другу лигу. Продукти академије, такође, често досегну и светску славу, што је, примера ради, случај и са Андером Ерером из Манчестер Јунајтеда или Фернандом Љорентеом из Свонси Ситија.

13. Ц.Д. Гвадалахара

Попут Билбаа, и одлука Гвадалахаре да филозофију играчког кадра задржи на локалном нивоу такође је произвела дивиденду. За чувени мексички клуб су од оснивања 1906. године играли искључиво домаћи играч, а тим под надимком Чивас освојио је једанаест титула. На том путу – никада није испадао из лиге и постао клуб с највише навијача у земљи. Такође, већину играчког кадра увек чине играчи поникли у клубу, док су, многи, Хавијер Ћичарито Ернандес, Омар Браво и Марко Фабијан постигли успех како на репрезентативном нивоу, тако и на тлу Европе.

12. Динамо Загреб

Континуитет 'производње' врхунских професионалаца од стране загребачког Динама још је импресивнији када знате да троше, у просеку, по 1,3 милиона евра годишње на појачања. Лука Модрић игра за Реал Мадрид, Дејан Ловер за Ливерпул, Шиме Вршаљко је у мадридском Атлетику, али су они само неколицина играча који су потекли из школице 'Модрих'. Клупска политика – која подразумева да се барем два играча из подмлатка прикључе првом тиму пред старт сезоне – помогла им је и да буду прваци сваки пут у последњих једанаест година.

11. Фејенорд

Дуг који је у први мах деловао паралишући – испоставио се као прикривени дар с нема, у времену када се тим и те како мучио. Онемогућени да буду компетентни на тржишту, Холанђани одлучују да се поново окрену запостављеној академији, 2009. године. Тај потез донео им је потпуну трансформацију – и на терену и на пословном плану. Као и у случају Динама, принцип о имплементацији минимум двојице млађаних фудбалера сваке сезоне довео је до тога да, у првом тиму, екипу са 'Де Којпа' чини чак 14 играча матуриралих на Варкенорду. Истовремено, петорица репрезентативаца Холандије на последњем Светском првенству такође су продукти њиховог система.

10. Клерфонтејн

Клерфонтејн није клупска школа фудбала, али јесте изистинска 'национална' варијанта – осмишљена тако да бира играче, старости од 13 до 15 година, из Лиге 1 у формирану селекцију, посебно се концентришући на Ил-де-Франс (париски) регион. Она је само једна од дванаест елитних школа коју је Фудбалска федерација Француске отворила. Најпознатији ученици ове школе јесу Никола Анелка, Луис Саха, Вилијам Галас и Абу Дијаби, као и, наравно, освајач Мундијала и ЕУРО Тјери Анри. Ипак, то су само неки од њих...

9. Саутемптон

Мало њих могло је да предвиди да ће Саутемптон, који је вечино био ту негде у средини табеле, а нешто касније и испао у Лигу Један, постати најбољи енглески бренд када је у питању прављење играча. Тио Волкот, Адам Лалана, Алекс Окслејд-Чемберлен, Лук Шо и, наравно, један од најскупљих играча света свих времена Гарет Бејл. И они су само неколицина играча потеклих из академије 'Светаца' почетком миленијума. Током година, 'снабдевали' су тимове попут Арсенала, Ливерпула и Тотенхем Хотспура разним звездама. Сотон је истовремено успео и да задржи нешто од својих талената, завршававши три године узастопно у првих осам клубова Премијер лиге.

8. Сантос

Чак и да је Сантос пре 60 година затворио врата своје академије, опет би заслужио место на овој листи. Давне 1956. године овај бразилски тим открио је Пелеа, без сумње најбољег нападача свих времена – стрелца 600 погодака за клуб, тада петнаестогодишњака. С друге стране, академија, која броји увек негде око стотину чланова, дала је неке и од тренутних 'златних дечака' светског фудбала – Нејмара да Силву, али и Робиња, Алекса, Дијега, Ганса и Елана.

7. Сао Пауло

Сао Паоло можда нема Пелеа у својој историји, али има Каку, и, рецимо, Кафуа. Ма, мање-више сваког интернационалца који је у последње време играо фудбал. Можда и најбоља школа преселила се још 2005. године у центар величине 220.000 метара квадратних, у право ремек дело уређено тако да стотину играча има савршене услове. Осим тога што попуњава готово половину репрезентативних селекција, академија има огроман број тријумфа на турнирима широм света.

6. Манчестер Јунајтед

Можда и најталентованија класа икада јесте она Манчестерова из 1992. године – коју су чинили Рајан Гигс, Дејвид Бекам, Ники Бат, Пол Сколс и браћа Гари и Фил Невил. Класа која је постала део фудбалског фолклора. Ипак, Јунајтедова изузетна академија одувек је производила играче таквог квалитета. Формирана још пре Другог светског рата, најпре је изнедрила Базбијеве бебе, освајача Светског првенства Бобија Чарлтона и Нобија Стилса, као и најталентованог члана генерације – Џорџа Беста. Од реорганизације 1998. године, кроз њена врата изашли су Ђерар Пике, Пол Погба и Дани Велбек, док је и клаузула да барем један играч мора да дебитује за први тим сваке сезоне и даље на снази.

5. Спортинг Лисабон

Као и још неколико клубова, и Манчестер Јунајтед ужива бенефиције онога што ради академија Спортинга из Лисабона. Кристијано Роналдо, играч који је у једној години од тима до 16 година стигао међу 'маторе', учио је у Лисабону, као и његови саиграчи са Олд Трафорда Нани и још један освајач 'Златне лопте' Луиш Фиго. И национални тим мора да захвали школи 'Лавова' на недавним успесима, јер су чек десеторица момака која су стигла до трофеја у Француској њени продукти. И они су успели да задрже неколицину суперталентованих момамка у деценији за нама, али им је то било довољно за шест вицешампионских титула.

4. Реал Мадрид

Реал Мадрид је данас познат по својој куповној моћи, пре него одгајању талената, али њихова школа, непобитно остаје једна од најнапреднијих у свету спорта. Потенцијални професионалци морају да прођу кроз 14 различитих тимова, укључујући и Реал Мадрид Кастију, члана Сегунде, где се 'кукољ одваја од жита'. Надимак њихове академије гласи 'Ла Фабрица', а она је та која је била кичма тима који је доминирао шесдесетих година прошлог века освојивши пет Купова шампиона и исто толико Ла Лига осамдесетих. У последње време, талентни које је формирала, али срећу траже ван Мадрида, су Хави Гарсија, Хуан Мата, Борха Валеро, а то су и Икер Касиљас, Дани Карвахал, Хесе... Освајачи Лиге шампиона.

3. Ајакс

Ајаксова школа позната је као немилосрдна – одбацивајући оне који барем на секунд нису у стању да прате начин рада. Ипак, то је процес који их изнова и изнова награђује. Уосталом, помислите на било ког Холанђанина у последњих четрдесетак година и биће велика вероватноћа да је повезан са 'Копљаницима', из атмосфере максимално набијене притиском. Марко ван Бастен, Франк Рајкард, Денис Беркамп, Весли Снајдер, Едвин ван дер Саре, Патрик Клајверт и, највећи међу њима, Јохан Кројф. Сви су они ученици Ајаксовог система. Иако у последње време не доминирају Европом као некада, и даље се издвајају имена попут Давија Класена и Кристијана Ерикс – доказујући да академија и даље пуца из свих цилиндара.

2. Бајерн Минхен

Коцкање минхенског Бајерна одлуком да направи потпуни заокрет 1995. године, реформацијом млађих категорија није се исплатило само Баварцима, већ и репрезентацији Немачке на путу ка освајању Мундијала. Неки од 'питомаца' јесу Бастијан Швајнштајгер, Филип Лам, Томас Милер, Тони Крос и Матс Хумелс, и имали су велику улогу у тријумфу у Рију 2014. године, истовремено доневши Бајерну повратак доминације у Бундеслиги, уз доминантне наступе на континеталном нивоу. И, која је цена одржавања таквог система? 3,19 милиона евра годишње.

1. Барселона

Иако све горе наведене академије оправдавају своју репутацију, делују релативно 'неплодно' у поређењу са чувеном Барселонином 'Ла Масијом'. Места где почиње њена тики-така филозофија, од најмлађих категорија, места које је постигло такве успеге да је мало вероватно да ће неко од осталих велика успети да их надмаши. У 2011. години, не један, већ три играч нашла су се у избору за 'Златну лопту' – Ћави Ернандес, Андрес Инијеста и победник Лионел Меси. Истовремено. седморица момака коју су изашла из 'Ла Масије' били су део тима који је Шпанији донео прву титулу првака света 2010. године. Међутим, можда најимпресивнија ситуација догодила се 2012. године у Ла лиги – када су комплетну прву поставу чинили момци из 'Ла Масије'. Просто речено, они представљају академију какву сви клубови желе.

Извор: Б92