Мање сада радника него прије рата

Босна и Херцеговина има око 240. 000 мање запослених радника него прије рата, а чак ни тада се није могла похвалити да је једна од развијенијих република Југославије.

Босна и Херцеговина 22.03.2017 | 07:53 Према подацима из Статистичког годишњака БиХ за 1991. годину, земља је тада имала 974.000 запослених, од чега чак 426.400 у индустрији и рударству. Данас су, међутим подаци много суморнији. Крајем прошле године било је скоро 738.000 запослених, а поразно је што у прерађивачкој индустрији ради тек 140.000 људи, односно три пута мање него пре 25 година.

Минорно повећање осјети се једино у порасту броја запослених жена, којих сада има 41 одсто од укупног броја радника, док је прије рата тај постотак био 37.

Оно што се највише приговара БиХ је да има прегломазан административни апарат са близу 90.000 радника, и тај број три пута је већи него 1991. године, када је у државним органима радило 34.000 запослених.

Чињеницу да је број запослених у БиХ за око 25 одсто мањи него прије рата, економиста Дамир Миљевић назива катастрофалном.

"Значи да за посљедњих двадесет година ништа нисмо направили, нисмо ни близу предратног стања. БиХ тада је била међу најсиромашнијим републикама у бившој Југославији, али у односу на ово што се сад догађа, били смо високо развијени", оцјењује Миљевић и додаје да још нисмо достигли ни национални доходак по глави становника од пијре рата. Наиме, овај доходак сада износи 4.800 долара, а прије двије деценије био је већи од 5.000 долара.



Миљевић упозорава да се двадесет година у БиХ ништа озбиљно не ради на развоју економије, а политичка ситуација је, истиче, само изговор за то.

"Ниједна фирма у БиХ нема ни приближно посла као прије рата, сва предузећа која су била успјешна данас их више нема. Сјетимо се само да је 'Енергоинвест' имао укупан већи приход него цијела привреда Српске сада и то најбоље говори о економској ситуацији", сликовито је објаснио Миљевић, додајући да је логично што грађани одлазе у иностранство за бољим приликама.

А, управо се то што све више квалификованих радника одлази у друге земље, негативно одражава на рад домаћих предузећа, истичу у Привредној комори Републике Српске.

"Фирме које послују суочавају се са проблемом недостатка радника, тако да чак и оне које имају могућност за проширење посла немају квалитетну радну снагу. Јер, ако ширите производњу у договору са клијентима, рачуна се да ћете испоштовати рокове, квалитет и квантитет. Овај тренд се нарочито примећује у електро, металској и обућарској индустрији, гдје има могућности за повећање посла", појашњава портпарол Коморе Владимир Благојевић.

Он наглашава да је мањак радника проблем, са којим ће се домаћа привреда посебно суочавати у наредним годинама, због чега пита „ко ће носити прерађивачку индустрију у будућности“.

Поред мањка радне снаге, привредници се жале да посао трпи и због констатних политичких тензија у земљи. Најзначајнији допринос расту броја запослених у претходних годину дана био је у областима трговине на велико и мало, поправкама моторних возила и мотоцикала, те прерађивачкој индустрији.

Скромно повећање

У БиХ се у овој години може очекивати повећање броја запослених од 1,6 одсто, у наредној од 1,9 одсто, а у 2019. повећање од 2,1 одсто, уз умерен раст просечне нето плате, наводи се у Програму реформи Дирекције за економско планирање БиХ. У овој години очекује се раст обима инвестиција и спољне трговине, што би се позитивно одразило на запошљавање и нето плате.

(ЕуроБлиц)
(Илустрација)