Рио о смрти супруге: Зашто ми немамо маму?!
Рио Фердинанд, легендарни штопер репрезентације Енглеске и Манчестер Јунајтеда, говорио је о животу после смрти супруге и одгајању троје малолетне деце. . .
Фудбал 22.03.2017 | 15:00
"Некада сам размишљао – 'Како неко може да почини самоубиство? Како неко може да буде толико себичан?'. Али, сада знам како им је. Да нисам имао 'мрежу' људи око себе или своју децу – која су ми била највећа инспирација – не бих могао да размишљам исправно и резонски", рекао је Рио на пројекцији филма.
Од свега, најтеже му је било због деце – десетогодишњег Лоренца, осмогодишње Тејт и петогодишње Тије.
"Размишљали су наглас – 'Зашто ми немамо маму? А, ја нисам имао одговор. Већ у мају 2015, када је умрла, само десет недеља пошто су установили да има рак, почео сам да тонем. Седим код куће, деца спавају, али ја не могу. При том, не желим да размишљам ниочему. И, тако сам седео неко време на кревету, пре него што би сишао доле и почео да пијем бренди. Ни то није нимало помогло. Шта више, једног дана сам се пробудио толико мамуран да сам доживео удес и схватио сам да нешто мора да се промени....", искрен јеФердинанд.
Некадашњи партнер Немање Видића каже да му је мачо став који важи за фудбалере у многоме одмогао да се отвори и почне да прича о свему.
"Седети у соби и плакати је једно, али причати о осећањима је нешто сасвим другачије. Мене је обликовала култура свлачионице. Био сам у потпуности емотивно затворен, сматрајући да је слабост уколико мушкарац покаже емоције".
Осим огромног животног, емотивног и породичног губитка – Рио је сада морао да се бави и свакодневним обавезама.
"Никада у свом животу нисам ручак направио. А то су све ствари које морате да радите. Једино што сам радио била је та 'трка до школе', али то није ништа друго него устајање десет минута пре деце. Коју је Ребека већ нахранила, обукла и сместила их у ауто. Када сам ја то први пут радио – закаснила су. Онда, примера ради, кренемо на одмор, а ја понесем торбу. Ребека је већ све спаковала. Када сте фудбалер не морате апсолутно ништа да радите – докле не пређете белу линију. А, сада сам имао ситуације где сам се питао –'Како се иде до лекара?'. Ја знам само за оног у клубу. Нисам имао представу како се заказује...", каже Рио и наставља, "Такође, Ребека је намештала кревете на одређен начин, па су деца морала да ми објашњавају шта радим погрешно. Осећао сам се беспомоћно. Шта год да урадим, неће бити добро, онако како је она то радила... Све то променило се у секунди, раније – пробудим се, обучем, једемо заједно, одбацим клинце и идем на тренинг... То је био само један део посла, онај далеко лакши... Где је куповина? Где је одећа, ципеле, торбе...".
Ипак, као најтежи, истиче се мометан када је са Лоренцом био у болници, а он на зиду онколошког одељења видео захвалницу једне од породица пацијената.
"Упитао ме је шта је то, а ја сам му рекао да је то захвалница коју породице остављају докторима и сестрама – за све оно што су учинили да им помогну. Његов одговор је био јако прост – 'Па, мами нису помогли'. Окренуо се и наставио ка излазу", закључио је Рио.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар