Балкан осјетљив на клим. промјене

Активности које се односе на осматрања Земље (ЕО - Еартх Обсерватион) су кључне за континуално обезбеђивање правовремених информација неопходних за решавање ширих друштвених изазова као што је адаптација на климатске промене.

Регион 20.03.2017 | 15:09 Упркос значајном напретку постигнутом последњих година на Балкану и у Северној Африци, у оба региона, као и на Блиском Истоку још увек постоје значајни недостаци у ЕО активностима као што су различити нивои развоја сарадње заинтересованих страна, неефикасно коришћење расположивих ресурса и експертиза, недовољна информисаност јавности о предностима и могућностима ЕО услуга.

Управо региони Северне Африке, Блиског Истока и Балкана су препознати као један од најосетљивијих региона када су у питању климатске промене. На климатске промене у великој мери утичу различити атмосферски процеси, као и конституенти (нпр. аеросоли, гасови стаклене баште) и њихове интеракције са соларним зрачењем. У том контексту, велике међународне иницијативе као што су ГЕО и Цоперницус промовишу интеграцију и управљање капацитетима за осматрања Земље на регионалном, националном и интернационалном нивоу.

Током 2016. године започета је реализација ГЕО-ЦРАДЛЕ пројекта који има за циљ да унапреди постојеће ЕО капацитете у региону Балкана, Северне Африке и Блиског Истока, и понуди приступе за решавање регионалних изазова са посебним акцентом на климатске промене, побољшања у управљању безбедношћу прехране и водама у условима временских непогода, и унапређење приступа сировинама и изворима енергије.

ГЕО-ЦРАДЛЕ се финансира у оквиру програма Европске Уније Хоризон 2020 Истраживање и развој, главни координатор пројекта је Национална Опсерваторија у Атини, а пројекат окупља 25 институција партнера са 3 континента формирајући тим са светски признатом научном изврсношћу.

У оквиру пројекта тим научника из Института за физику у Београду, под вођством проф. др Слободана Ничковића руководи активностима која се односе на моделирање атмосфере. Др Ничковић је развио први оперативни модел у свету за прогнозу транспорта сахарског пијеска још 1993. године (ДРЕАМ модел), а током протеклих година истраживања су показала на значајан допринос овог типа аеросола формирању хладних облака.

Захваљујући потпуно новом приступу нумеричкој прогнози и доступним резултатима осматрања ефекти транспорта на велике удаљености као и утицај аеросола на формирање облака и падавине могу прецизније да се израчунају и прогнозирају.

Тренутно српски научници, заједно са колегама из Републичког Хидрометеоролошког Завода Србије (РХМЗ) једини у свету имају могућност да на дневном нивоу прогнозирају начин формирања хладних облака.

За потребе комплексних нумеричких прорачуна физичких процеса који се дешавају у облацима, као и за прогнозу транспорта аеросола користе се супер-рачунари у Институту за физику и РХМЗ. Значајан рачунарски ресурс у ширем региону и далеко највећи појединачни ресурс унутар академске заједнице Србије представља Парадокс кластер инсталиран у Институту за физику у Београду, а српским истраживачима је доступан кроз националну Грид виртуелну организацију АЕГИС.

У оквиру пројекта започето је формирање регионалне базе података (РБП) која треба да омогућити слободан приступ свим релевантним подацима, порталима и постојећим ЕО услугамашто ће бити основа за унапређење спровођења ГЕОСС и Цоперницус иницијатива у региону. РБП ће олакшати приступ најсавременијим гео-осматрањима као што су спаце-борнеподаци са ЕО сателита у реалном времену, подаци добијениу аирборне кампањама и ин-ситу мерењима, као и атмосферским и климатским моделима.

Поред сателитских осматрања за истраживање атмосферских аеросола и њиховог утицаја на климатологију важну примену има и њихова даљинска детекција коришћењем импулсног ласерског зрачења. Допринос тима из Института за физику у Београду се огледа и у спровођењу мерења вертикалних профила оптичких карактеристика аеросола помоћу Раман лидар система, јединственог на овим просторима. Интегрални приступ оваквој врсти мерења на континенталном нивоу и доступност релевантних података омогућава њихову асимилацију у атмосферске моделе чиме се постижу значајно прецизније прогнозе.



У оквиру пројекта кроз регионалну платформу за умрежавање биће омогућено свим заинтересованим странама (владином сектору, универзитетима, институтима, малим и средњим предузећима) да се информишу о постојећим капацитетима, вештинама и могућностима за сарадњу у региону. Крајњи циљ је да се олакша одрживо пружање ЕО услуга у складу са потребама и омогући ефикасну координацију постојећих капацитета у области осматрања Земље у региону.

Имајући у виду недавне временске непогоде у региону, које су указале на неопходност постојања поузданих података добијених интегрисаним осматрањем Земље, потенцијал ГЕО-ЦРАДЛЕ пројекта да значајно допринесе бољем упознавању свих корисника о доступности правовремених информација и стављања науке у службу привреде има велики значај.

Очекује се да ће резултати пројекта значајно помоћи формирању стратегија у области водопривреде, пољопривреде и здравља. Колики ће конкретан бенефит имати локално становништво и привреда зависи и од заинтересованости надлежних институција земаља у региону.

Др. Зоран Мијић
Институт за физику Београд

БН телевизија