Преусмјерити борачка давања

Нико, од нас, није у Рововима био за паре.  Били смо по разним основама.  Добровољно, свјесно и савјесно. Јер нисмо имали никакву везу. Јер нисмо имали пара да подмитимо какву комисију или дијагнозу. Јер нисмо имали стечен капитал или свјеже опљачкан, да глумимо донатора.

Република Српска 19.03.2017 | 13:31 Али нико од тих бораца, није у рову очекивао паре послије рата, златну кашику, црвени тепих и десет дулума Шуме Радована Караџића. Српског политичког фолера којег ни Вучић никада неће надмашити. Џаба му дајете мандате и власт.

Република Српска, која је из Рата изашла као Република Сиротињска, уништена с вана и изнутра опљачкана, учинила је, до данас, много за борце.

Изграђено је на хиљаде станова.

Давана су и дају се огромна средства на мјесечном нивоу.

Држава Српска је добротворна јер је широке руке у свему. То је многима мало, и то није ништа. Али Српска није Америка. Добротворна је јер толерише и хиљаде лажних бораца, хиаљде лажних инвалида који су пуни гелера а никад експлозију нису чули.

Борац је само онај који је био на Првој Линији. Није борац војни полицајац, чувар затвора нити донатор.

Изван Зоне Борбених Дејстава не признајем ни Бога ни Богородицу. Али. Признаћу да је то дуг Српске. Мада нема никаквог оправдања.

Мој дјед са мајчине стране, погунио је 45е у Партизанима. Остала су малољетна дјеца иза њега. Добио само Споменицу и мјесто са сликом, у књизи Носилаца.

Оно што је спорно у Борачком Сегменту, укључујући организацију и давања јесте. 

Борци се држе у гету. Борци нису пчелари, возовође или синдикат административних радника. Па да их се држи у тору Организације.

И да се на тој организацији одржава један танки манипулативни слој. Који борце вода по улицама, ко да су скретничари.

Производња готована. Држава треба да даје паре а ја не треба да се тргнем. Ни моја дјеца. И да, кад год нађем згодно мјесто, јебем матер Држави и Власти.

Много бораца сам видио од 1. новембра 91. до пред Први Мај 96е. Ниједан није дошао из глади и ни један се није вратио у глад.

Зашто понижавамо те људе и мислимо да немају од чега да живе. Да им нека цркавица, која је сада и нередовна, значи опстанк у дивљој природи.

Манипулације. Многи су случајеви давања станова породицама погинулих а задржавања претходног смјештаја, одбијања да се прихвати посао јер се губе примања за погинулог мужа. Манипулације избјегличким несрећама. Манипулације свим и свачим.

Пошто је стамбено збрињавање завршено, вријеме је да се потпуно преуреди систем борачких давања.

То значи да се морају издвојити категорије као што је погинули хранилац породице, инвалид који је онемогућен у нормалном животу, од оних који стално нуде гелере на напипавање, кад се запију у кафани, а које нико није напипао, и оних који су носали бијеле опасаче по градовима, глумећи страшме специјалце војне полиције. И од оних који су Борци Прве Категорије, а који раде.

Та средства су огромна. Не рачуинајући станове, помоћи за споменике и слично, ради се о стотинама милиона марака годишње.
Упоредо, имамо ни десет хиљада новорођенчади. Они су Првоборци, пизда вам матерна. Нисам ја. Српска мора у најкраћем року учинити та преусмјеравања средстава.

Свакој трудници треба дати плату и стаж, ако није запослена. А ако је запослена, мјесечни додатак. Свакој породиљи, поред плате и стажа, дати средства за одјећу и храну Новорођенчета. Најмање двије године. Сваком дјетету треба дати бесплатан вртић.

Наш циљ мора да буде 15.000 или 20.000 новорођенчади годишње.

Не ради тога да Срби не изумру и слична срања, већ да друштво овдје може нормално да функционише. То мора да буде конретан Рат за Новорођенчад.

А не да политичке странке серу о томе како изумиремо, како ћемо те и те године бити мањина, како нас прекрива бијела куга. Као да неког живог данас занима шта ће бити стодвадесет година послије његове смрти.

А не схватају суштину проблема и не виде рјешења. Њима то само добро дође у опозиционој борби.

Као што је Есдеес јуче, прекјуче, телалио на ту тему. Какве будале.

Као, Власт је крива што нико не рађа дјецу. Као да је то проблем само у Српској.

Огромни су проблеми Јапана. Јер им је становништво све старије. Значи нема младих. То нема ко да финансира и опслужује. Додуше они имају пара па праве роботе да увесељавају по старачким домовима.

Када су вијећали, горе на небу, прије него што су постали свеци, како да Мајка занесе а да је нико не јебе, симпозијум је трајао седам дана. Док Иван, касније Свети Иван Златоусти, није рекао То без Курца неће ићи. А Марија поскочи Е, уста ти се позлатила.
Несвети Рајко данас може да каже То ни са Курцем неће ићи.

Потребне су Паре.

Власт, било која, мора веома брзо да крене у такво реструктурирање. Борцима је то лако објаснити. Само треба искључити слој манипулатора и кајмакџија.

Извор: васицрајко.блогспот.ба