25 година од ОНЕ ТРОЈКЕ у Истанбулу!
Сајт Евролиге подсетио на велики успех Партизана - титулу првака Европе у чланку под насловом: "Истанбулска икона: Александар Ђорђевић".
Кошарка 18.03.2017 | 23:15
То је било 16. априла 1992. године, када је Александар Ђорђевић погодио немогућу тројку (касније је у каријери ту магију понављао), за победу Партизана над Хувентудом 71:70 и тутлу првака Европе за београдски клуб.
На ову утакмицу и драматичну завршницу подсетио је и сајт Евролиге у тексту под насловом "Истанбулска икона: Александар Ђорђевић", посвећујући редове једном од најбољих европских плејмејкера свих времена и његовом кошаркашком путу.
Ђорђевић је у каријери освојио много трофеја (три Купа Кораћа - са Партизаном, Олимпијом из Милана и Барселоном, био је првак Шпаније и са Барселоном и са Реал Мадридом), одиграо је многе епске утакмице за репрезентацију Југославије.
"Био је вођа на терену разних тимова и њиховим походима ка трофејима, херој и идол многим љубитељима кошарке широм континента и обожаван у Србији. Ипак, нико га толико не воли као навијачи Партизана, клубу у којем је почео професионалну каријеру и који је постигао најважнији поен у историји овог клуба - тројку уз звук сирене у Абди Ипекчи арени у Истанбулу", наводи Евролига.
У тексту се подсећа на изјаву Ђорђевића непосредно уочи финала са Хувентудом:
"Сањам Истанбул. Сањам како долазим у Београд са трофејом у рукама, првим као капитен тима европског шампиона".
То је био други завршни турнир (Фајнал-фор) за Партизан и други од три које је Ђорђевић одиграо у каријери.
Хувентуд је последњи напад завршио поготком за 70:68, а Ђорђевићу и Партизану је остало 9 секунди до краја... Ђорђевић је претрчао цео терен (Американци за то имају израз "цоаст то цоаст") и застао пред линијом која означава шут за три поена. Подигао се и погодио!
"Остварио ми се дечачки сан! Као деца, играјући у двориштима школа, на бетону, много пута смо замишљали баш такве утакмице - време истиче, а ти треба да погодиш последњи поен, сви су на ногама, драма је на врхунцу. Срећан сам човек, јер се мени тај сан испунио. Никада се нисам осећао боље него тада", говорио је Ђорђевић за медије у Србији годинама после те тројке.
Ђорђевићев кош променио је не само његову каријеру, већ и судбину Партизана, који је до тада био најмлађи тим који је освојио титулу првака Европе.
"Сале Национале" је тада имао 25 година, али иако млад, сматрао се већ за искусног играча.
"Тај кош ми је променио каријеру, подигао самопоуздање. Од тада сам увек преузимао одговорност да шутирам тај последњи шут. Неке лопте нису улазиле, али било је више срећних тренутака него разочарања", изјавио је Ђорђевић.
У тексту Евролиге, на крају, пише и ово:
"Та тројка Ђорђевића у истанбулској вечери 1992. године није само лансирала његову каријеру до звезда, већ је истовремено помогла и Евролиги да промовише завршни турнир који ће навијачи и љубитељи кошарке широм света гледати из године у годину".
ФАЈНАЛ ФОР У ИСТАНБУЛУ:
- полуфинале -
Партизан - Филипс 82:75 (31:35)
ПАРТИЗАН: Даниловић 22, Ђорђевић 21, Копривица 14, Шилобад 10, Накић 5, Ребрача 4, Драгутиновић 4, Стевановић 2, Шариц, Лончар. Тренер: Желко Обрадовић.
ФИЛИПС: Доукинс 21, Роџерс 19, Рива 14, Питис 10, Песина 4, Монтеки 4, Амбраса 3, Алберти, Блази, Балди. Тренер: Мајк Д'Антони.
Партизан - Хувентуд 71:70 (40:30)
- финале -
ПАРТИЗАН: Даниловић 25, Ђорђевић 23, Стевановић 6, Накић 5, Копривица 4, Шилобад 4, Драгутиновић 2, Лончар 2, Ребрача. Тренер: Жељко Обрадовић.
ХУВЕНТУД: Присли 20, Томас Ђофреза 18, Виљакампа 13, Рафаел Ђофреза 8, Моралес 6, Томпсон 5, Пардо, Руф. Тренер: Лоло Саинц.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар