Видео - Прича: Икер Касиљас и потера за срећ(к)ом...!

"Док је већина клинаца маштала о томе да постигне савршен гол, ја сам одувек сањао да га одбраним".

Фудбал 20.03.2017 | 00:00 Знате како кажу – 'Како мислиш нормалан? Па, он је голман". И, истина је, већина чувара мреже 'посебна' је на неки свој ексцентричан начин, поготово када се ради о старој гарди. Ваљда то тако иде јер би у супротном свако могао да буде голман. Није лако борити се са свим тим притиском које са собом носи стајање на линији. Бити против свих, бранити мрежу коју сви желе да затресу...

Њихов положај још је незахвалнији од онога у коме се налазе чланови задње линије, последњег бедема одбране властитиог гола. Иако се и њима свака грешка посебно 'мери', и уме да потре све оно добро што су до тада урадили, чуварима мреже још је теже. Штопер или бек могу да се искупе на другом крају терена, док за њих поправни не постоји.

Можда управо у свему томе и лежи горе споменута 'посебност', односно њихова склоност ка неким стварима које и нису баш спортске. Ван терена то су алкохол, цигарете, коцка, брза кола, гомиле тетоважа и све што иде уз то, а на њему моменти, типа – када одлуче да је на црти баш досадно, доцртају нулу поред десетке на леђима и крену у дриблинге око противничких нападача.

Ипак, већ из прве реченице можете закључити да наш јунак не поседује тај тип 'посебности', он је 'посебан' на потпуно свој начин. На велику сцену закорачио је право из средњошколске клупе, пошто је замолио професора да изађе са шестог часа како би стигао да брани у мечу Лиге шампиона, да би данас – тачно две деценије касније – постао њен апсолутни рекордер. На том путу освојио је све, али баш СВЕ – Икер Касиљас Фернандес.

Рођен је у предграђу Мадрида Мостолесу 20. маја 1981. године у породици великих навијача највећег клуба на свету – мадридског Реала. Како каже његов отац Хосе Луис, већ на фудбалу у крају показао је љубав према рукавицама, иако је био по прилично ситан и низак. Хосе је сматрао да ће га то 'проћи' и да ће, попут остале деце, пожелети да заправо игра фудбал, али се то никада није догодило. И добро је што је тако.

Са девет година нашао се у тренинг центру 'краљевског' клуба 'Ла Фабрица', а тамо је и остао наредних 25 година. Међутим, велико је питање да ли би се све тако одиграло да једног дана није заборавио да оде до кладионице и уплати тикет оцу.

Господин Касиљас, иначе у то време просветни радник у министарству, погодио је четрнаест тачних резултата тог викенда, Имао је више среће о Димитрија Мите Пантића у Тесној кожи, али је у недељу увече вероватно и сâм пожелео да је и у његовом случају неко 'погодио стативу'. Икер се заиграо на локалном терену, а његова породица остала ускраћена за џек-пот у вредности од 1.200.000 евра.

Опет, гледајући из ове перспективе, делује да је овако испало боље...

Дванаест година по доласку у клуб, а четири дана пред свој шеснаести рођендан, уместо на часу биологије нашао се на гол линији вољеног клуба – славног Реала. У Мадриду је гостовао Росенборг у оквиру групе фазе Лиге шампиона, а услед повреда Бода Илгнера и Педра Контрераса тренер Јуп Хајнкес није имао друго решење.

Ни легендарни Немац у том тренутку није могао да претпостави шта је урадио. Као и често, пречесто у животу сплет околности учинио је своје, а фудбал је добио новог хероја и бројне нове странице историје. Последњу баш прошлог уторка, када је стајао на голу Порта на гостовању Јувентусу.

Иако су Шпанци кроз историју имали неколико изузетних голмана, Касиљаса су сматрали 'реинкарнацијом' Дина Зофа. Био је само три центриметра виши од чувеног Италијана (185), а сличност у њиховом голманском и менталном склопу готово да је идентична. Такође, као и 'Монументо' савршено је технички и тактички ишколован, баш по италијанском моделу.

Правовремено постављање, муњевити рефлекси, брзина, конзистентност и лидерске способности учинили су га незамењивим на голу клуба и репрезентације. Практично је немогуће ухватити га на 'кривој' нози или му протурити лопту поред стајне када би вам ушао у шут, а како је време пролазило бивао је све бољи и бољи. Једино за шта су могли да му замере било је то да не напушта гол приликом центаршутева, народски речено спада међу 'линијаше', али и поред тога ретке су лопте које није успео да обузда невероватним рефлексима.

За две и по деценије у Реалу, односно 16 година у првом тиму, значајно је допринео да његов клуб одржи статус који има у свету – освојивши чак 18 трофеја.

Пет Ла лига, два Купа краља, четири Суперкупа Шпаније, три Лиге шампиона, два УЕФА Суперкупа и две титуле Клупског првака света, уз гомилу индивидуалних награда.

Само је чувени Раул Гонсалес Бланко (741) више пута од њега бранио боје Реала (725), а због свега што је урадио за тим са Сантјаго Бернабеуа и Шпанију од навијача је добио надимак 'Сан Икер' (Свети Икер).

"Имам готово двадесет година стажа у овом клубу и нико, никада не би смео да се усуди да мени објашњава шта је Реал Мадрид. Он немају представу шта и колико мени мој клуб значи. Он је мој живот" -- Икер Касиљас.

Истовремено, са успесима на клупском нивоу писао је своју легенду и у дресу 'Црвене фурије', на чијем голу се нашао такође већ као голобради младић – и то на Светском првенству 2002. године у Јапану и Јужној Кореји. А, и тамо је рекордер, са 167 наступа, и капитен. Са траком на руци донео је својој земљи прву титулу првака Европе после 44 године 2008, потом и још једну четири године касније, док је 2010. у Јужној Африци стигао да уђе у друштво Франца Бекенбауера и Дидијеа Дешана.

Постао је тек трећи човек који је као капитен подигао трофеје Лиге шампиона, светског и Европског првенства високо изнад главе, док је први и једини голман капитен освајач ЕУРО такмичења.

Нажалост, ни све то није било довољно да га сачува од мрачне стране Реал Мадрида, па је и он доживео судбину свог великог пријатеља Раула, али и многих других живих легенди Мадрида...

На силу су га одвојили од нечега што је волео исто колико и своје најближе, што се и могло видети приликом опроштајне конференције на Бернабеуу. Иако ће вам готово сви фудбалски фанатици рећи да нису реаговали исто као Икер – будите сигурни да вас лажу јер би тог дана и лопта проплакала.

Ретки су они којима, гледајући како се велики Икер Касиљас неуспешно бори за таласима емоција, нешто није 'упало у око' за тих петнаестак минута. Јесте Икер имао неколико нетипичних киксева, јесте у неколико наврата имао и периоде у којима је био значајно испод свог нивоа, али ништа не може да оправда манир челника неспорно великог клуба, манир типичан за одвратни модерни фудбал.



С друге стране, колико голмана знате који нису киксали за време своје каријере. посебно говорећи о онима који су већи део ње провели на највишем нивоу?

У том тренутку имао је 34 године, што и није неки проблем када су у питању чувари мреже, шта више – они што су старији то су бољи. Није желео попут доброг дела својих вршњака да се пресели у Сједињене Америчке Државе или Кину, желео је да остане у Европи и да и даље игра озбиљан фудбал.

Најбржи је био Порто, па је Икер у лето 2015. године постао нови играч португалских 'Змајева'. Сада, прошлог уторка, постао је апослутни рекордер када је европски клупски фудбал у питању. Екипа са 'Драгаа' гостовала је на Јувентус арени, а да све буде додатно симболично побринула се судбина.

На црти преко пута њега, на другој страни терена стајао је још један његов велики пријатељ. Човек кога неизмерно цени, човек који исту дозу поштовања гаји и према њему – велики Ђанлуиђи Буфон. По многима, Икер и Ђиђи важе за најбоље голмане своје генерације, можда и свих времена, а мало је оних који ће вам рећи другачије.

Био је то његов 175. наступ у еврокуповима, чиме је са првог места вечне листе скинуо још једног припадника 'своје врсте' и једног од најбољих дефанзиваца икада Паола Малдинија. Његово достигнуће још је веће када се зна да су иза њега играчи попут Ћавија Ернандеса, Кларенса Сејдорфа и Раула Гонсалеса...

Још од времена јединог освајача Златне лопте, када говоримо о голманима, чувеног Лава Јашина, па преко Гордона Бенкса, спомињаног Зофа, Едвина ван дер Сара, Оливера Кана.... Свака ера имала је по неколико фантастичних голмана, али нико од њих не може да се похвали биографијом какву има Икер Касиљас.

Некима недостаје Лига шампиона, некима Светско првенство, другима ЕУРО, док неки од њих нису ни дошли у реалну прилику да то и остваре. Ипак, осим трофеја, који нису баш увек најрелевантнији фактор, оно што Икера издваја од осталих јесте начин размишљања и његов приступ фудбалу.

"Бити добра је особа је исто што и бити добар голман. Небитно је колико голова одбраните, неки људи ће и даље памтити само оне тренутке када то нисте успели да учините. Све у свему, поента моје приче јесте да не желим да ме памте као доброг голмана, већ као добру особу" -- Икер Касиљас.



Извор: Б92