Марко Пецарски: Хоћу као Никола Јокић, он је савршен узор!

У Бајерну сам због Саше Ђорђевића, сањам НБА лигу! "Покушавам да копирам неке ствари које он ради и свиђа ми се како игра. Наравно, не могу да се поредим с њим, јер он је НБА играч, а ја 17-годишњи момак", каже један од најталентованијих 17-годишњака у Европи.

Кошарка 18.03.2017 | 10:45 Сам помен презимена Пецарски у кошаркашким круговима носи одређену тежину.Мирослав је кроз каријеру носио дресове Партизана, Панатинаикоса и још неколико клубова из Грчке, Шпаније и Француске. Његов син Марко тема је анализа бројних стручњака, пошто је одавно завреднео статус једног од најталентованијих центара Европе у свом годишту (2000). 

Данас суперталентовани центар крцка шесту недељу у минхенском Бајерну, за који јепотписао почетком фебруара. Након што су се први утисци слегли, новинари порталабаскетбалл.де искористили су тренутак како би поразговарали с бисером Мега Лекса о каријери, животу, сну да заигра у НБА лиги и томе како жели пут какав има и Никола Јокић. 

За почетак Пецарски је немачким колегама открио мало више о себи и позицији коју игра, томе како воли да игра под кошем, али и да користи шансе са полудистанце, те да себе сматра офанзивним и разноврсним играчем.

А онда је говорио о томе како без кошарке не може.

„Откад знам за себе мој отац је стално био по камповима, а ја сам увек ишао с њим. У једном тренутку сам само узео лопту, почео да тапкам лопту и заволео сам овај спорт. Сада живот не могу да замислим без кошарке. Много ме чини срећним“.

Мада је његов отац био познат по томе што је дуго играо кошарку у Грчкој, где је чак узео и држављанство и играо под именом Мирослав Милонас, Марко каже да за њега опција одласка на југ европског континента није постојала.

„Када се појавила опција одласка у Бајерн, састао сам се са родитељима и разговарали смо о томе. Заједно смо дошли до закључка да је Бајерн најбоља средина за мој даљи развој. Чињеница да Марко Пешић (спортски директор Бајерна прим. аут) и тренер Александар Ђорђевић причају српски језик још више је допринела одлуци да дођем. Опет, морам да кажем да цео клуб води много рачуна о мени и понудио ми је савршено окружење за мене“.

Неизоставно питање било је - да ли Саша Ђорђевић има статус идола у Марковом животу?

„Апсолутно. Он и мој отац се јако добро познају, чак су и играли заједно једно време. То је, такође, значајно утицало на моју одлуку да дођем у Бајерн. Нажалост, нисам имао прилику да гледам Ђорђевића уживо када сам био клинац, био сам премлад. Али, увек радо погледам клипове с његовим потезима“.

Пецарски је затим открио да кошарку игра у Немачкој, а да школу похађа у - Србији.

„Истина. И даље идем у школу у Србији, али то одем само накратко. У Минхену живим и ту ми је кошарка све. За мене је то велика промена, посебно јер је требало да се навикнем на живот професионалца и тренинге какви јесу, као и игру. За остало немам времена“.

Како сам каже - сања да једног дана заигра у НБА лиги, а зна и којим би путем кренуо. Наравно, његовог некадашњег, старијег колеге из Меге, Николе Јокића, који бриљира у Денверу.

„С Бајерном имам уговор без временског ограничења, тако да не размишљам о далекој будућности. Наравно, сањам да једног дана заиграм у НБА лиги. И то на начин на који то ради Никола Јокић, који заиста одушевљава у Денверу. Покушавам да копирам неке ствари које он ради и свиђа ми се како игра. Наравно, не могу да се поредим с њим, јер он је НБА играч, а ја 17-годишњи момак. Али, он ми је велики узор и надам се да ћу постићи нешто као он“.

Надамо се да хоће. 

Извор: моззартспорт