Вучић зна да је мир најбољи за Српску

Никола Поплашен, бивши председник Републике Српске, у ексклузивном интервјуу за „Аферу“ говори о актуелној ситуацији у Српској, свом повлачењу из политике, о Милораду Додику, разлазу са Војиславом Шешељем, као и о политици премијера Србије Александра Вучића према Републици Српској.

Регион 14.03.2017 | 19:44 Када сам једном пријатељу рекао да радимо интервју, он је питао: да ли је тај човек жив, чиме се бави?

-Жив сам. Предајем на Факултету политичких наука и Правном факултету у Бањалуци. И спремам се за пензију.

Зашто сте се повукли из политике?

-Народ не бира вођу да би му он угађао већ да би га довео до циља. За то је потребно имати јак желудац. На пример, морате да будете љубазни и снисходљиви и према онима које не можете очима да видите. Знате да су душмани вашег народа, али и да судбина народа од њих зависи. Да би то човек успео, мора да буде у пуној физичкој и менталној снази и спреман на компромисе који му се гаде више него што сам ја спреман.

Како данас гледате на своје бављење политиком?

-Ја сам заступао националну политику која је дефинисана у рату. И која је, по мом дубоком убеђењу, била историјски и морално дубоко исправна. Међутим, ток догађаја је такав да је историја оспорила реалност наших главних националних циљева.

Као што је Велика Србија?

-Између осталог.

Да ли то значи да сте одустали од те идеје?

-Политика мора да се прилагођава реалности, да се води разумом, а не срцем. Идеја о томе да сви Срби живе у једној држави је оправдана, она треба да буде наш дугорочни национални циљ, али сада та политика није спроводива и инсистирање на њој би нас увалило у проблеме, у ризик да изгубимо и ово што имамо. У ситуацији кад не постоји ниједна светска сила која је заиста спремна да заштити српски народ, вођење Србије и Српске је много мукотрпнији посао него што већина може и да замисли.

Мало сте присутни у јавности?

-Тако се догодило. Јавност нешто посебно не занима шта ја мислим, а ја још мање осећам потребу да нешто кажем.

Имате ли икакве контакте са Додиком? Зове ли да чује Ваше мишљење о неком питању?

-Никад. Ни писма, ни разгледнице. (Смех)

Ни као члана Сената РС?

-Нисам члан Сената.

Како нисте? У закону пише да је бивши председник РС аутоматски члан Сената.

-Пише. Али Додик се поставио изнад закона. Прво сам ја престао да идем на седнице јер нисам хтео да учествујем у његовој представи „и после Тита, Тито“, а онда ме је он избрисао из чланства.

Шта је са осталим председницима?

-Додик је прецртао и Биљану Плавшић, Мирка Шаровића и Драгана Чавића.

Зашто је дошло до Вашег разлаза са Шешељем?

-То је питање за Шешеља. Само он зна одговор.

Вучића сте упознали у рату. Шта је радио на Палама?

– Оно што је најбоље знао. Ми смо тад покретали новинску агенцију СРНА и српску телевизију и он је у томе учествовао.

Неки му замерају што није ратовао са пушком?

-Они што су живели овде, па кад се заратило побегли у Србију или они што су живели у Србији, а све време рата нису прешли Дрину? Без медијске припреме и без доброг орања на медијском пољу нема доброг приноса на бојном пољу. Ми смо те 1992. на ратиштима добро стајали, али смо губили на пољу пропаганде и медија. Па смо покушавали да то поправимо. Вучић је дошао да нам помогне.

Како сте касније сарађивали?

-Врло коректно. Он је био генерални секретар код Шешеља, а код мене је то био Огњен Тадић. Обојица плаховити и врло ефикасни у послу.

Како оцењујете његову политику према БиХ и РС?

-Као трезвену. У границама могућег. Мислим да је нашао равнотежу. Што је у време кад не постоји ниједна сила која је спремна да се заложи за српски народ, крајње одговорно. Вучић зна да је чување мира у БиХ најбоља одбрана РС.

Вас су тенкови НАТО пакта избацили из кабинета председника републике?

-Ови из Савеза Слога су више пута ишли код високог представника и молили га да ме смени, а и њему то било срцу мило, па ме сменио.

Ко је чинио „Слогу“?

-Биљана Плавшић, Додик, који је тада био вршилац дужности премијера и Живко Радишић, који је био српски члан Председништва БиХ.

Занимљиво је да је одлука о смени саопштена 5. марта 1999, истог дана кад и одлука о проглашењу Брчког за дистрикт. Једним ударцем две муве.

-Није случајно. Кад ударе по Србима ови са Запада, гледају да то што више заболи. Сетите се видовданског изручења Милошевића Хагу. Око 11. сам ја смењен, а око 15. је из Беча стигла вест о отимању Брчког.

Шта је после било?

-Додик је као дао оставку, Радишић је као донео одлуку да се повуче из Председништва и други српски представници су као напустили заједничке органе. И јуначки истрајали целих седам дана. Толико су били доследни у одбрани националних интереса. А онда се вратили и кренули у офанзивну разградњу РС, у масовно преношење надлежности са Бањалуке на Сарајево.

Шта се ово догађа у БиХ?

-Ништа што се није већ догађало. Све се понавља. Само што у историји свако понављање изгледа карикатурално у односу на претходни случај.

Шта хоће Муслимани и Хрвати?

-Оно што им нареди Запад. Они су увек само извршиоци туђе политике, оруђе у рукама Запада. Кад год Хрвати и Муслимани ударе на Србе, треба имати на уму да су они само истурена пешадија политике која је осмишљна негде у Бриселу, Бону, Вашингтону или Лондону. Да није тако, све ово у БиХ би било решено још 1992. И било је решено.

Лисабонским договором?

-Да. А онда је дошао амерички амбасадор Цимерман и, по признању обојице, наредио Изетбеговићу да прекрши договор и настави рат.

Бакир Изетбеговић само наставља оно што је отац Алија почео?

-Управо тако.

Откуд одлука о подношењу захтева за ревизију тужбе против Србије за геноцид?

-Налог са Запада.

Шта је циљ?

-То је Додик најбоље дефинисао. Циљ је разарање и укидање РС.

А Србија?

-Србија је овде колатерални циљ. Да се што више ослаби и окруни. А куд ћеш више него кроз укидање Српске?

Како оцењујете одговор Додика, Иванића и СДС на овај удар?

-Добро се држе. Испољили су висок степен националног јединства, што је један од најважнијих предуслова да би се одбранили српски интереси.

Хоће ли то јединство опстати?

-Надам се. Мислим да се у Српској изградила свест да је једна ствар неупитна, а то је њена одбрана. То је изнад свих разлика и појединачних интереса.

Да ли је могуће искрено помирење Срба и Муслимана?

-Није. Помирење је могуће, али не искрено. Могућ је суживот на дистанци. Пристојни комшијски односи. Довољно.

А са Хрватима?

-Са њима треба бити на још већој дистанци. Прекинути све односе, осим оног минимума који је неопходан за рашчишћавање спорних питања и за живот једних поред других у миру.

Зашто тако оштро?

-Зато што су Хрвати у 20. веку све три прилике које су имали искористили да почине ужасне злочине над Србима. Са циљем да нас истребе. Свако приближавање ће отворити могућност нових сукоба, које би Хрвати, у то не треба сумњати, покушали да искористе да докрајче, да цитирам академика Милорада Екмечића, остатак закланог народа у Хрватској и БиХ.

Хоће ли бити хрватског ентитета у БиХ?

-То не зависи ни од Срба, ни од Хрвата. Одлучују крупнији светски ветрови. За сада, на Западу се боје да би даље цепање БиХ довело до стварања муслиманске државе, која би могла да представља буре барута у Европи. Због тога су нас у Дејтону и утерали у заједницу.

(Афера)