Зоран Симовић: Док ме у Србији хапсе, у Турској ми дају награду за животно дјело!

Куд, Симовићу? Покојни ТВ коментатор “ма, је ли то могуће” Младен Делић лансирао је Зорана Симовића у легенду за одбрану у сплитском Хајдуку и дресу СФРЈ, не само у легендарном мечу против Бугарске 1984. године. Зоран Симовић је то доказао бранећи гол репрезентације бивше СФРЈ, а касније је остао записан златним словима у историји Галатасараја, за који је бранио шест година, да би пет пута био изабран за најбољег страног спортисту у Турској.

Фудбал 15.03.2017 | 20:30 - Управо сам се вратио из Истанбула где сам добио награду за животно дело турског спортског савеза и ФК Галатасарај за допринос у развоју турског спорта. Ретко и лепо признање, велика част. Истовремено сам и предао трофеј Уругвајцу Фернанду Муслери као први странац који ме престигао по укупном броју одиграних утакмица у дресу Галате. Ипак је он тамо шест година - каже Симовић за Блицспорт.

Легендарни чувар мреже, који има и улицу у Истанбулу, каже да га више цене у Турској него у Србији.

- У Турској награда за животно дело, а у Србији признања - нула. Чак ме и хапсе.

Подсетимо, Симовић је 2010. ухапшен због сумње да је, наводно, на нелегалан начин изградио 11 станова и један локал у Крушевцу! Убрзо после тога ослобођен је оптужби.

- Ми смо познати да не праштамо успех, да газимо по легендама. Ево, погледајте само где нам је фудбал. На дну, на 52. месту ФИФА листе. Све земље, и у нашем окружењу, напредују, улажу, праве стадионе, фудбал је постао велики бизнис, а ми смо спорт употребили за неке ствари које немају везе с њим. Уместо да напредујемо и да се развијамо, дозволили смо да нам се у фудбал умеша политика.

О мечу Барселона - ПСЖ без устезања:

- Утакмица се игра 95 минута, док судија не свира крај. ПСЖ је мислио да је све завршено и уместо да одиграју мушки и како треба, сакрили су се у мишју рупу, а онда ти цури вода са свих страна и сам себе елиминишеш. Мислим да су сумњива оба пенала за Барселону, а када од 88. до 95. минута примиш три гола, онда је то тотална слабост тренера екипе - закључио је Симовић.

Навијам за Маљковиће

- Драго ми је што је наша Марина Маљковић на клупи женског кошаркашког клуба Галатасарај. Видим, гура добро, познајем њеног оца Божу још из наших заједничких дана у Сплиту. Навијам за Маљковиће - додаје Симовић.

Извор: блиц.рс