Анализа: Најбољи нису недодирљиви, Новак није изузетак...!

Годинама уназад неколицина тенисера доминирала је на АТП туру и у завршницама турнира се све вртело око ’велике четворке’.

Тенис 12.03.2017 | 23:15 Тачније, исправније је рећи да је у питању велика тројка коју чине Новак Ђоковић, Роџер Федерер и Рафаел Надал.

На готово сваком већем турниру финале је било резервисано за једног од споменуте тројице, а у зависности у који део жреба западу, неретко су се међусобно борили за трофеје.

Зато и не чуди што је ривалство Ђоковића и Надала на корак до јубиларне, 50. епизоде, док оно под називом Федал и даље изазива највише пажње.

Временом су се прикључили Енди Мари и Стан Вавринка – Британац је у каријери освојио 45 титула, три Гренд слема и прошле сезоне преузео прво место на АТП листи. Освојио је чак 12 турнира, готово сваки који је одиграо, док је Вавринка тек у четвртој деценији изашао из сенке много успешнијег Швајцарца.

Постао је ментално стабилнији, кренуо да блиста на великим такмичењима и сада му фали само Вимблдон како би комплетирао сан сваког тенисера – титуле на сва четири највећа турнира у ’белом спорту’.

Међутим, ситуација се знатно променила од почетка нове сезоне, иако је Новак најавио репризу 2015. трофејем у Дохи. Уследио је Аустралијан опен где су сви очекивали окршај двојице првопласираних у финалу, али ниједан није дошао до краја.

Први шок је уследио сезационалном победом Дениса Истомина над Ђоковићем у другом колу, да би већ у четвртом Миша Зверев елиминисао Марија. Овакав развој ситуације искористио је 35-годишњи Федерер који је прескочио Кеија Нишикорија, Стана Вавринку и Рафаела Надала за свој 18. Гренд слем.

Шпанац је почео полако да се враћа, уписао је већ два финала од почетка године, али је у оба остајао без пехара.

Упркос великом успеху у Аустралији, момак из Базела посустао је већ на следећем кораку и у Дубаију доживео пораз од Јевгенија Донскоја, тренутно 116. играча на планети. Слично се десило и Вавринки, прошлогодишњем шампиону турнира у Уједињеним Арапским Емиратима, којем је већ на старту овогодишњег издања нерешива енигма био Дамир Џумхур. Треба подсетити и да је Стан испао у полуфиналу турнира у Бризбејну који му је послужио као припрема за Мелбурн.

У исто време, на другој страни света, турнир у Акапулку донео је прилику Ђоковићу за искупљење, коју српски играч није искористио. Некако је победио Хуана Мартина дел Потра у трећем колу, али га је у четвртфиналу сачекао изузетно расположени Ник Кирјос.

Аустралијанац је један од оних који чини ’групу смрти’ на Мастерсу у Индијан Велсу, па тако неће бити превелико изненађење уколико Новак буде заустављен у раној фази. Баш као и Федерер и Вавринка, Ђоковић тек треба да наступи у калифорнијској пустињи, док је Мари већ спаковао кофере након сензације коју је приредио Васек Поспишил.

Канађанин је одиграо бриљантно, користио грешке ривала и нанео му већ трећи пораз од почетка 2017. године.

Тиме је постало јасно – најбољи тенисери на свету више нису „недодирљиви“ и некако постаје нормално да видимо Ђоковића, Федерера, Марија, Надала и Вавринку како губе у првим колима. Нешто што нико није могао да замисли пре неколико година.

Истовремено се појављују нова имена, али и играчи који су нешто касније почели да оправдавају добре критике из младости. Григор Димитров жели да се домогне топ 5, споменути Кирјос је увек у стању да добије најбоље на свету, док је Александер Зверев већ сада истакао кандидатуру да у следећих неколико минута преузме примат у мушком тенису.

Није деловало да ће бити тако, али ако се по јутру дан познаје, чека нас изузетно занимљива и неизвесна тениска сезона.

Извор: Б92