То што нема ноге њему није препрека

Иако нема обје ноге, Радивоје Трифуновић сијече дрва и чисти димњак, а помаже му супруга. Управо ти најтврдокорнији житељи руралних крајева доказују да се упорношћу може истрајати, без обзира на тешкоће са којима се суочавамо. У потрази за бољим животом, много младих напустило је села, у којима су остала старачка домаћинства.

Србија 11.03.2017 | 10:10 Због здравствених компликација ампутиране су му обје ноге, али се столар Радивоје Трифуновић брзо прилагодио ситуацији. За припрему огрева, одлази и у шуму. Супруга је помоћник, али је он искусни дрвосјеча.

“Носим метар и прут. Тачно знам, учиним овако, лијево–десно, и знам на коју страну. Онда га са те стране, на коју ће да пада, засијечем. Обалио сам доле 27 комада и нисам се огребао”, каже Радивоје Трифуновић.

Док сијече дрва, супруга Драгица стоји иза, како би Радивоју помогла да се на вријеме склони од опасности. У браку се тако ослањају једно на друго око пола вијека.

“Нема посла који не ради, све ради. Исјече дрва, ја само унесем. Он се нуди да и он уноси дрва, али ја му не дам. Пење се и на висине, чистио је сад димњак. Пео се уз мердевине, ја му припомажем и ето ти”, објашњава Драгица Трифуновић.

Радивоје каже да нема кога да нађе да помогне и да му плати.

“Немам кога да нађем и да платим, пријатељу. Да платим дневницу 5.000 динара. Све то је прешло 50-60 година, а и 90 година тамо овај крајњи комшија има. И нема ко, тако је свуда”, објашњава Трифуновић.

Зато се комшије још ослањају на Радивоја, кога позивају да им обара стабла, насади сјекиру или мотику на држалицу.

Тренутно зида купатило у приземљу куће, али не жури, јер ваља и предахнути.

(РТС)