Видео: Дирљиво...! Мали голман Сем: У колицима сам, али не одустајем - кад браним користим кољена!

Животни пут малог Семјуела, навијача Манчестер јунајтеда, није обичан. Болује од церебралне парализе и кроз све то пролази са осмехом на лицу!

Фудбал 11.03.2017 | 15:00 Једанаестогодишњи Кисах Семјуел, велики обожавалац "црвених ђавола", похађа Манчестерову академију за медије у Блеклију, чији је партнер Фондација Манчестер јунајтеда. Дечак је уједно добио и шансу да тренира фудбал у Фондацији омиљеног фудбалског клуба.

У бојама дреса клуба за који навија даје све од себе да лакше преброди детињство. Начин на који он прича о свом здравственом стању је толико охрабрујућ да намеће питање откуд толико снаге и позитивности постоји у овако малом створењу...

Подсећамо да је церебрална парализа скуп најразноврснијих физичких, чулних и менталних оштећења, која настају као последица повреде мозга у раном детињству. Повреда не оштећује дететове мишиће или нерве, који их повезују са кичменом мождином, већ способност мозга да контролише те мишиће.

Упркос ограниченом кретању, Сем тренира фудбал уз помоћ ортопедских помагала. А на травнатој површини, изабрао је улогу голмана. У приложеном снимку се види, како се малишан креће на коленима да би одбранио мрежу. На тренинзима му помаже његов најбољи друг, којег познаје од трећег разреда.

- Не сматрам то великим проблемом. Тешко је играти фудбал, да будем искрен, не могу пуно да се крећем, поготово кад је зима, јер ми се тело скроз укочи, али и даље се трудим – каже Сем.



- Када играмо утакмицу или имамо тренинг, користим колена како бих се кретао и скакао. Имати тренера из Манчестерове Фондације је невероватно. Мислио сам да не могу да се прикључим ни једном фудбалском тиму, онда ми је тренер пружио шансу, од тад сам постао бољи – са осмехом на лицу прича Семјуел.

Због труда и залагања, тренер га је изненадио и одвео у Манчестеров тренинг центар...

- Најбољи дан у мом животу! Никада то не бих могао да заборавим – са сјајем у очима прича Сем.

Од првог голмана Јунајтеда, Давида де Хее, добио је рукавице, које је Шпанац користио на утакмици.

- Дао ми је своје праве рукавице! Оне су нешто најбоље што ми је неко икада поклонио – каже мали Сем.

Невероватан је тренутак када су Златан Ибрахимовић и Пол Погба кренули ка њему... Њихова имена је изговорио са таквим одушевљењем, да је радост напросто вриштала из њега.

- Упознао сам Златана... Златана Ибрахимовића... И Погбу... - од узбуђења малишан није ништа више могао да каже.

Манчестер му уноси срећу у живот, мотивише га да се бори.

- Манчестер извлачи најбоље емоције, које вас покрећу без обзира на то шта вам се дешава. Када видим како остали дечаци тренирају, увек кажем себи "Никада, никада, никада не одустај" – наставља мали борац.

- Ја сам у колицима и никада не одустајем, чак и немам проблем са тим што сам у њима. Само покушавај и увек дај све од себе – закључује дечак.

Овакве приче нас увек подсете на то, колико нам је у ствари мало потребно за срећу и да нисмо далеко од снова и жеља, само ако се довољно потрудимо.

Извор: блиц.рс