Мошти деспота Стефана у Београду

Дио моштију Светог деспота Стефана Лазаревића из Манастира Манасија, његове задужбине, данас је дочекан у Вазнесењској цркви у Београду, гдје ће остати трајно.

Србија 09.03.2017 | 14:30 Протојереј Милојко Милијанчевић свештеник Вазнесењске цркве у Београду истакао је да овај догађај има велики духовни, али и историјски значај јер је управо деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као пријестоницу.

"Деспот Стефан је граду Београду дао и славу Вазнесење Господње – Спасовдан, што је требало да значи стално уздизање из пепела града који је стално био рушен, али има неуништиву наду и веру у бољу будућност", рекао је протојереј Милијанчевић.

Он самтра да је због тога најпримјереније да мошти Светог деспота Стефана буду баш у Вазнесењској црви у пријестоном граду.

Након што је свештенство унијело дио моштију у Цркву, владика Арсеније, викар Његове светости патријарха српског Иринеја, читао је акатист.

Протојереј Милијанчевић позвао је и све вјернике да се у што већем броју поклоне моштима и да буду свјесни духовне димензије и значаја који Београд доживљава.

Деспот Стефан Лазаревић био је старији син српског кнеза Лазара и књегиње Милице.

Стефан Лазаревић познат и као Стеван Високи био је син кнеза Лазара, а владао је Србијом од 1389. до 1427. године.

Он је био и велики покровитељ умјетности и културе, пружајући подршку и уточиште како ученим људима из Србије, тако и прогнанима из околних земаља које су заузеле Османлије.

Говорио је и писао на српскословенском, знао је грчки и латински језик. И сам је био писац, а његова најзначајнија дјела су "Слово љубве" које је посветио млађем брату Вуку и "Натпис на мраморном стубу на Косову".

(Срна)