Урош Ђурђевић за Италијане: Да ми је Палермо дао шансу био бих као Кавани и Дибала!

Партизанов нападач о могућности да се врати у Серију А, контроверзниом Зампаринију, разлозима повратка у Србију, али и нашим младим репрезентативцима. . .

Фудбал 10.03.2017 | 09:00 Једна сезона у Витесеу. И једна у Палерму. А онда се Урош Ђурђевић вратио у Србију да рестартује каријеру.

Јасно је и пре краја ове такмичарске године да је у томе успео, постигао је 11 голова на 16 суперлигашких утакмица, још два у државном купу, плус шест за младу репрезентацију. Више него довољно да постане узданице Партизана, дечко који решава утакмице, али и магнет за странце, па се све чешће помиње могућност да на лето опет проба ван граница наше земље.

Од раније се зна да га на оку држе скаути московског Спартака и турског Гацијантепа, на 153. вечитом дербију из ложе Маракане посматрали су га представници Сандерленда и Сампдорије, а сам 23-годишњи нападач не крије да би волео опет да се опроба у Серији А.

„Моја жеља је да опет напустим Србију. И можда се опет вратим у Италију“, открио је Ђурђевић, озмеђу осталог, у опширном интервјуу за италијански Тутомеркатовеб.

Повод ра разговор је чињеница да се распуцао и да из Бразилца Леонарда представља покретачку снагу Парног ваљка.

„Ово је сезона мојих снова! Надам се да ћу наставити у истом ритму, желим да се борим за титулу са Партизаном. Погодак на стадиону Црвене звезде је награда за труд уложен у досадашњем току сезоне. Срећан сам што сам био стрелац у тако важном окршају“.

Италијане, пак, више занима зашто такав нападач није успео у Палерму, мада су заборавили да је један од разлога повреда с почетка тамошње епизоде.

„Имао сам малу минутажу, нисам добијао шансу да покажем колико стварно могу. Дао сам гол на дебију против Карпија, а већ у наредном колу повредио се на гостовању у Милану. Опоравио сам се, тренирао добро, па поновио био стрелац против Сасуола. Ипак, нисам играо у континуитету“.

Поверио им се...

„Једна од ствари је да нисам био срећан, зато што нисам добијао шансу да играм чешће. А чини ми се да сам је заслужио, јер имам победнилчки менталитет и таленат“.

Прокоментарисао је и тренутно, не баш повољну, позицију сицилијанског клуба (прети му селидба у Серију Б), који је недавно остао без председника, пошто је после 15 година оставку дао контроверзни Маурицио Зампарини.

„Палермо игра добро, нарочито на свом терену. Ситуација јесте тешка, али се надам да мој бивши клуб може да очува статус у елитном рангу. Једно је сигурно: кад се тако често мењају тренери онда не можете да очекујете боље резултате. Нисам имао директан контакт са Зампаринијем, осим што сам га видео неколико пута кад је долазио на тренинге. Са њим никад нисам имао проблем. Често је мењао тренере, то није добро за екипу“.

Колико је младом играчу битно да осети поверење тренера и људи из клуба може се закључити и на основу следећих речи.

„Серија А је јача него Суперлига Србије, али је за мене најважније било да играм. Кад сам добио позив из Партизана кључна ствар је била што ме је желео тренер Марко Николић. Зато сам се вратио у Србију, желео сам себе поново да ставим на фудбалску мапу. Сад користим шансу која ми се указала. Да сам исти овај статус, какав сад имам у Партизану, имао у Палерму сигуран сам да бих кренуо стопама Каванија, Дибале, Белотија...“, набројао је врхунске голгетере који су са стадиона „Ренцо Барбера“ лансирани у фудбалску орбиту.

Покушао је Италијанима да објасни оно што се многи у Србији питају: како то млађе селекције наше државе „бију све редом“, а сениорски тим никако да се пласира на велико такмичење.

„Ми смо држава богата талентима. Доказ за то је титула првака Европе за играче до 19 година, у којој сам и ја учествовао. Ту је и пехар са Мундијалита на Новом Зеланду. Не знам због чега се победнички ген губи у А репрезентацији. Надам се да ће Србија имати великог успеха у будућности, могу да кажем да генерације '94, '95 и '96 обилују талентом“, рекао је Урош, уз напомену да „једино ако настави да постиже голове селектор А репрезентације може да га стави на списак“.

Дотад је фокус на младој, у којој два њена члана играју у Серији А. У питању су Сергеј Милинковић Савић (Лацио)  - за кога је рекао да залсужује искорак у каријери - и Саша Лукић(Торино), чије партије оцењује „без грешке“.

А колонија на Апенинима требало би да буде богатија за још два члана, јер су штопер Никола Миленковић и нападач Душан Влаховић пред потписом за Фјорентину.

„Врхунски су таленти, али пазите, уколико их Фјорентина купи мора да буде стрпљива, реч је о веома младим особама. Биће им потребнмо време да се прилагоде тактичким захтевима и такмичењу какво је Серија А, потпуно другачије од овдашњег. У сваком случају, у питању су момци који могу да играју за било који италијански тим. Најважније је да играју, како би стекли искуство. Ако стварно оду у Фиренцу желим им срећу“, завршио је Урош Ђуревић.

Извор: моззартспорт