"Док се Стефан није родио, тенис ми је био број 1"!

Новак Ђоковић рекао је у емисији 'Као сав нормалан свет' на РТС да је рођењем сина Стефана тенис изгубио приоритет у његовом животу.

Тенис 03.03.2017 | 12:45 "Док се Стефан није родио, мени је тенис био број један. Сви су радили око мене, жртвовали се за мене и моје успехе, и одједном се то променило. Није да то нисам желео, баш супротно. Јер, није суштина да се све врти око вас целог живота. Трудио сам се да узвратим ту пажњу и љубав, и жртву људи који ме окружују. Нисам више сам, имам сина, супругу, породицу, и изузетно сам захвалан на благослову да будем отац", истакао је Ђоковић.

Најбољи српски спортиста у историји наглашава да му развојеност од породице, због типа професије којом се бави, најтеже пада, али и да се труди да се прилагоди уз помоћ најближих.

"Нема одговора на питање како успевамо да надокнадимо чињеницу да сам често одсутан, ван куће. То је брига коју има свако ко негује такав животни стил, ко путује, и има такву професију. Нема правила у нашем случају, у смислу колико пута зовем кући, како се осећам...Тај недостатак заједничког времена је можда и најтежа ствар коју имамо као породица. Али, трудимо се да то прилагодимо колико можемо", искрен је Новак.

Истовремено, Ђоковић се труди и да одржи контакт са свим људима који су учествовали у његовом одрастању, као и да се увек ослања на своје васпитање, као и да се труди да то пренесе на свог сина и породицу.

"Трудим се да одржим односе са људима из мог окружења и са онима који су учествовали у мом одрастању. На пример, док сам скијао са братом Марком на Караману, срели смо његовог првог учитеља скијања, господина Драгана. Дружили смо се са његовим сином Луком. Лепо је и потребно чувати везе из детињства. Како према пријатељима, још више према породици. Родитељи су ми давали безусловну подршку када сам почињао да играм тенис, и на томе сам им јако захвалан. Трудим се да тај однос буде складан, да извучем најбоље ствари из васпитања које сам добио и да те вредности пренесем на свог сина и породицу".

Каже и да се труди да буде најбољи могући муж, отац и тенисер, за шта каже да јесте захтевно, али не и немогуће.

"Сад сам у фази у којој се трудим да будем најбољи могући, муж, отац и тенисер. То јесте захтевно, али не и немогуће. Свако се труди да буде најбоља верзија себе. Тако је случај и са мном. У исто време, не могу сваког дана да будем на 100 одсто својих способности и у свакој улози да дам свој максимум, иако се трудим. Не могу онолико да дам, колико неко други очекује од мене. Али, увек могу да дам онолико колико сам од себе очекујем", сматра Ноле и додаје, "Мени и Јелени је јако битно да Стефан буде здрав, да има најбоље могуће услове за развој. У складу са тим, ми прилагођавамо све што је око њега, укључујући и мој тенис. Имамо склад и ту врсту приоритета".

Освајач дванаест Гренд Слемова каже да је свестан подршке коју добија, а исто тако и да уме некада да 'кида живце народу'.

"Свестан сам подршке коју добијам и свестан сам колико некада кидам живце народу, пошто ми то они неретко преносе када се сретнемо на улици. Кажу ми како су се изнервирали због нечег што су видели у мом мечу, због неког пораза и слично. Чујем разне коментаре и док сам на терену, и осећам огромну подршку, њихову емоцију и жељу да победим. Знам да ме много људи гледа из Србије и то ми даје снагу. На пример, деси се да у току меча осетим да сам ударио главом у зид, да ми је тешко, па се сетим колико је
људи уз мене. Онда осетим тај налет енергије и све постане другачије, боље. Искрено сам захвалан људима што ме подржавају".

После споменутог 'кидања живаца' углавном уследи и гомила критика, а Ђоковић верује да свако има право на свој став и да поштује свачије мишљење.

"Поштујем свачије мишљење, свако има право на свој став. Конструктивна критика мени може доста да помогне. Ја то прихватам са позитивне стране. Међутим, не осврћем се на неке приче за које знам да немају смисла. Знам ко сам, одакле сам дошао, куда идем и где се налазим. Гледам да своју пажњу усмерим на свој развој и на своју породицу. Свако од нас има право на своје изборе, на начин на који приступа животу, размишљању и то треба поштовати", напомиње освајач рекордних 30 Мастерс титула.

И поред свега што је постигао у каријери и даље тенис игра с стом страшћу и љубављу као и пре две деценије.

"Настављам да играм тенис са истом страшћу и љубављу које сам имао и пре две, три, шест година... И као пре двадесет, када сам први пут узео рекет у руке. Тенис у мени изазива јаку емоцију, и док је год тако ја ћу наставити да играм. Прво место је и даље један од циљева. Желим да се вратим на ту позицију, али ми то није главни приоритет. Бићу пресрећан ако прво место дође као последица мојих добрих резултата и игара. Наравно да то и желим. Исто тако, желим да напредујем и да имам дугогодишњу каријеру. Не видим у себи крај, иако улазим у 30. годину. Имам још доста тога да постигнем, и да докажем себи и другима. Али, свесно узимам у обзир и све друге ствари које се дешавају у мом животу. Не могу себе да одвојим професионално као тенисера, и приватно као оца и мужа, сина, брата, другара. То све заједно мене чини као једну личност, као целину", закључио је Ђоковић.

О тренинзима

"Тренирам вредно, као и раније. Мој тренажни процес и рутине се нису много промениле, без обзира на то да ли сам код куће, или на путовању. Мислим да чак тренирам интензивније сада него пре две године. Долази нека нова генерација тенисера, који су јако мотивисани да свргну нас са врха и потребно је бити увек спреман на изазове".

Извор: Б92