Саша Илић пред Дерби: Већа ми је трема од секса, него од дебија!

Жива легенда Партизана пред 153. "вечити дерби" причао је о сновима, љубави, првом сексуалном искуству, новцу, друштвеним мрежама, чак и дијети. "Једем све осим кивија", нашалио се капитен црно-белих Саша Илић.

Фудбал 03.03.2017 | 23:07 "Ја бих да игра још мало, јер је Сале само један..."

Ори се и ове сезоне са Југа. Капитен нема намеру да стане, играће док буде могао да стоји на ногама. И треба! И један његов потез у 90. минуту враћа веру у фудбал којег више нема. Једна његова реч у свлачионици вреди више од свих састанака уочи меча.

Захваљујући лопти, обишао је свет.

"Њујорк и Париз одишу гламуром, али су Индија и Бразил на мене оставили најјачи утисак".

Због деце би поново на Малдиве, због супруге опет у Куршевел. Тек под старе дане, стао је на скије. За сада, само стоји:

"Тијана скија, ја посматрам. Чим завршим каријеру, ето и мене на стази".

Путовања му имају смисла искључиво са особом коју воли. Као што и реми игра само са друштвом које му прија.

"Не врти се лова. Увек играмо у нешто симболично. Поражени мора да уради оно што му кажемо".

Тарот је чудо. Карта те изненади када се најмање надаш. Сале је одмах извукао "Новац".

"А управо рекох да нема лове. Ето видиш какве сам среће".

Идемо даље. Последња линија. Можда има још изненађења. КУЋНИ ЉУБИМЦИ, МЕДИЈИ, ЉУБАВ, СЕКС.

"Аууу, какав бедем. Како ја то мотам, реци…"

У везном реду и нападу нема много буре. СНОВИ, ХРАНА, ФИЛМ, ДЕТИЊСТВО – ДРУШТВО, МУЗИКА.

"Нисам неки филмофил, а не важим ни за великог љубитеља музике. Боље да одмах склонимо та два играча".

Четврти судија диже таблу. Сале врши двоструку измену. Боље да није. На терен улазе БЕС и ПОРОЦИ.

НОВАЦ:

"Има га много у фудбалу. Живимо у времену у коме новац игра веома битну улогу. Лепо га је имати. Када сам почињао каријеру, било је других приоритета. Нарочито за нас који смо поникли у школама Партизана и Звезде. Нисмо јурили за парама, имали смо друга интересовања. Тек у овим годинама видим где сам правио грешке. Да сам вукао боље потезе, можда бих зарадио више. Не кајем се. Отишао сам релативно касно у иностранство. Селту сам прихватио због Антића, а не због новца. Он тек касније добија пресудна утицај. Отишао сам у Галатасарај због бољег уговора, али је и Партизан добро зарадио. У Салцбургу сам имао слична примања као у Турској. Да се не лажемо, паре су важне али не и најважнији фактор у животу. Све можете да купите осим здравља и среће".

КУЋНИ ЉУБИМЦИ

"Супруга је имала хаскија који је угинуо пре неколико година. Довољно смо дуго заједно да могу да кажем да сам и ја имао кућног љубимца. Сви смо били изузетно везани за Теу и још увек немамо снаге да јој нађемо замену. Тијана и ташта и даље пате. Да прође мало времена па ћемо ускоро поново имати пса. Због деце. Као момак који је одрастао на селу, волим све домаће животиње. Гајио сам мачке и папагаје, али пси изазивају неку посебну емоцију".

МЕДИЈИ

"Јавне смо личности и морамо да будемо доступни медијима. И када је добро и када иде лоше. Искрено, увек сам имао сјајну сарадњу са новинарима и надам се да ће тако остати до краја каријере. Увек сам био реалан. Нисам се љутио када пишу лоше, нити сам падао у еуфорију када су ме дизали у звезде. Суштина је да мораш увек да будеш на услузи јер и ви радите свој посао као ми наш на терену. Не користим друштвене мреже јер је то задирање у приватност. Излази у јавност много ствари које немају везе са новинарством. Тренутак непажње и ето те на стубу срама. Супруга је задужена за прес клипинг. Пажљиво скупља исечке из новина и ређа их у архиву. Био је раније један новинар који се тиме бавио. Мене то тренутно не занима превише, али сам свестан колико ће значај имати када деца одрасту. Биће ми задовољство да им покажем где је тата играо и шта је све освојио. Сећам се првог чланка о себи. После меморијалног турнира 'Неи Рода', када сам дао три гола петлићима Звезде, први пут је моје име поменуто у новинама. Признајем, тада сам заиста био поносан".

ЉУБАВ

"Супруга и наша деца Никша и Нева су основа мог живота. Уз њих је све много лакше. Не волим да говорим о томе, али тврдим да без подршке најмилијих не бих оволико дуго трајао у фудбалу. Са Тијаном сам се прво дружио, па смо почели да се забављамо и доста дуго је то трајало. Када сада вратимо филм, жао нам је што се нисмо раније венчали и добили децу. После фамилије, родитеља, сестре Босиљке и сестрића Нестора, на ред долази љубав према Партизану. Безусловна и нераскидива".

СЕКС

"Где год сам играо ван Србији, принципи су исти. Осим можда у Аустрији јер тамо као и у Холандији нема карантина. У Шпанији и Турској су играчи изоловани уочи утакмице и немају прилику да размишљају о сексу. Не верујем да та активност утиче на дешавања на терену. Све је индивидуално. Друга је ствар када се оде на неке дуже турнире. Тада се ангажује стручан тим људи који води рачуна о последицама апстиненције. Постоје репрезентације које дозвољавају присуство лепших половина у хотелу. Немам ништа против тога. Како коме одговара. Своје прво сексуално искуство имао сам релативно касно. Са 17 или 18 година. Да, било је много веће треме него када сам дебитовао у Чачку".

СНОВИ

"Ја сам ти оперисан од снова. Скоро никада не сањам. Када ме питају шта си последњи пут сањао, немам благе везе. Супруга чешће сања и машта о свему. Ја сам прилично реалан и она ми замера. Једно је сигурно, спавам мирно. Сном праведника. И то ми је једино важно".

ХРАНА

"Све сам пробао, не постоји јело које не волим и ни за једно не могу да кажем да ми је омиљено. Мени је битно са ким једем. На сву срећу, нисам склон гојењу. Генетика ваљда. Два пута дневно или на свака два минута, апсолутно је исто. Килограми неће на мене. То је због дијете на бази кивија. Једем све осим кивија, хахахаха".

БЕС

"Приватно, умем да се изнервирам, али се брзо исконтолишем. На терену не. Често планем и тек после два дана схватим шта сам урадио. То бих волео да избацим. Раније сам се вадио на младост. Сада више немам алиби. Тражио сам и помоћ психолога, разговори су веома важни у тим стресним ситуацијама. Ваљда ће са годинама и бес изгубити на интезитету. Уосталом, тек ми је 40. Ха-хааа-ха. Ја сам ти као доктор Џекил и мистер Хајд. На терену прзница, у приватном животу тотално друга особа. Када су дошли у Партизан, Ђуричковић и Сале Марјановић нису могли да верују шта се дешава. Ђуричко каже: 'Је л' се сећаш шта си нам све рекао у Нишу?'. Мислили су да сам арогантан и безобразан. Кад оно, Сале сјајан момак".

ДЕТИЊСТВО

"Безбрижно и срећно. Углавном код баке и деке на селу. Са браћом од ујака и стричева јурцали за лоптон по цео дан. Тада је свако село било препуно деце. Сада ме као родитеља брине чињеница да моје дете од седам година виси на телефону и за компјутером. Али како да му забраним кад и његови вршњаци имају иста интересовања. Ми смо раније у Борчи висили испред зграде и мртви уморни долазили кући. Фудбал, баскет, жмурке, између две ватре... Па кликере. Како ко заврши домаћи, сиђе доле у двориште. Па удри. Тад је било тако. Или си најпаметнији у крају па учиш школу или си најбржи па играш све што има везе са лоптом. Другачије не можеш да пливаш у друштву. Деца су сурова. Убеђен сам да је моје детињство било много срећније него детињство деце која данас имају далеко боље услове и веће могућности. Можда баш због тих 'могућности'".

ДРУШТВО

"Немам пуно правих пријатеља. Неколицина другова са којима сам одрастао и данас је у мом окружењу. Пре брака сам све своје слободно време проводио са њима. Сада их не занемарујем, али је породица ипак на првом месту. Моји најбољи другови ван фудбала су звездаши. Ок, један је звездаш, други партизановац. Када се заврши Дерби, све је дозвољено. Крену прозивке, дође до чарки, али искључиво на пријатељској бази. Звездаш уме да буде суров. Навикао сам. Наравно да није објективан. Боже мој. Нисам ни ја када се поведе прича о Партизану. Све множим са два. Никада нисмо водили рачуна ко за кога навија. Дружимо се цео живот јер смо се, једноставно, нашли".

ПОРОЦИ

"Никада ништа нисам крио, нећу ни сада. Мој највећи порок су цигарете. Кад сам био млађи, излазио сам и волео да попијем. У Србији све то добије много веће размере него што заиста јесте. Од када сам се оженио и добио децу, пороци су смањени на минимум. Али остаје глас који ме бије. Чим ме сретну на улици, питају: 'Еј, је л' си био синоћ?'. Е па нисам био. Изађем повремено са друштвом, али нема више до зоре. Матор сам да бих се борио са мамурлуком. Аууу, колико се теже подноси у овим годинама. То је кључни разлог зашто више не могу. Сећам се раније, нас десеторица из Партизана, нису битна имена, одемо у град и загинемо, а ујутру сви орни за тренинг. Кад бих се сада вратио у 5, не бих се ни пробудио. Али не за тај јутарњи, већ за онај поподневни кроз три дана".

Никотин не утиче на машту. Сале и са 40 црта по терену. Његове лопте имају адресу. У било ком систему.

СИСТЕМ 4-4-2

"Тактика код Тумбе није имала неку важну улогу. Више су фудбалски квалитети долазили до изражаја. Касније сам схватио да је тактика једна од најбитнијих ствари у фудбалу. Моја природна позиција је офанзивни везни. Сада се то губи. У овој формацији нема места за играча мог профила. Зато сам се шетао са задњег на левог везног. Па све до улоге другог шпица. После толико година искуства имам утисак да могу да играм на било којој позицији. Можда не толико квалитетно, али учећи и упијајући од врхунских стручњака сада капирам фудбал много озбиљније него раније. Ево овако, у систему 4-2-3-1, видим себе као идеално решење иза најистуренијег играча. У улози плеја. Пре свега због завршног паса. С тим што би можда овај мој чувени шут коначно прорадио и ван шеснаестерца".

Он би да игра још мало. Јер је живот само један. Треба му веровати. И пустити му на вољу. Бар због те бравуре у 90. минуту. Једне, али вредне. Уфф, колико вредне!

Извор: мондо.рс