Интервју - Миленко Аћимовић: Гол против Лестера - најдражи!

Некадашњи фудбалер Црвене звезде Миленко Аћимовић присетио се дана док је носио црвено-бели дрес, открио ког "фудбалера на петопарцу" највише цени, прогнозирао исход шампионске трке у Србији. . .

Фудбал 03.03.2017 | 14:30 Словенац Миленко Аћимовић, бивши фудбалер Црвене звезде за коју је одиграо 102 утакмице и постигао 34 гола, данас је на функцији амбасадора УЕФА Футсал Еуро 2018, шампионата који се следеће године, од 2. до 13. фебруара, одржава у Љубљани, у дворани Стожице.

Функцију амбасадора примио је из руку свог зета Дејана Станковића, који је у фебруару 2016. промовисао Европско првенство у Београду.

Судбина двојице сјајних фудбалера се стално преплитала, како на терену, тако и у приватном животу, и одредила је неки њихов пут, на обострано задовољство. О односима са Станковићем, лепим успоменама на период док је носио црвено-бели дрес, Делијама, Београду, шансама Звезде да освоји титулу у Србији, о Миодрагу Божовићу, као и о предстојећем Футсал Еуро у Словенији, говори Аћимовић…

Која вам је најдража успомена док сте играли за Црвену звезду?

"Моја најдража успомена је гол који сам дао Лестер ситију 2000. године, са 30 метара. Утакмица је била баш тешка. Они су били фаворити, долазили су из Енглеске, а ми смо били баш аутсајдери, али смо успели да дамо гол и да одиграмо 1:1 на страни. Онда смо реванш играли у Бечу, јер нас нису пустили да играмо на 'Маракани'. Памтим спектакл који су наши навијачи успели да направе тамо. То се никада не заборавља. Мислили смо сви да ће бити полупразан стадион, али већ је на загревању све било крцато. Добили смо их 3:1 и то је био стварно неки осећај поноса свих нас, играча и навијача Звезде по целом свету".

Навијачи Звезде и даље вас памте...

"То тек после осетите када одете из клуба. Док сте у тиму, некако сте под притиском победе нон-стоп. Некад разљутимо навијаче, некад их развеселимо. Али, кад сам отишао из Звезде и кад је прошло неко време, добио сам много похвала од Делија и од људи где год сам се појавио. Било ми је драго да сам оставио колико добар утисак у Звезди".



Да ли стижете да пратите резултате бившег клуба, који иде на новој титули шампиона у Србији?

"Успем да пратим колико год то могу, да одгледам неку утакмицу. Али, што се резултата тиче, сваки викенд испратим како су одиграли. Сигуран сам да Звезда има убедљиво најбољи тим и најбољег тренера у Србији. Титулу треба још потврдити, али уз ову игру и ове момке, убеђен сам да ће је освојити и ове године".

Који тим волите да гледате у Европи? Имате ли неког фаворита?

"Код нас је мало у кући специфична ситуација, пошто мој син обожава да гледа Реал Мадрид, а ја много волим Барселону. Некако волим тај начин фудбала који играју, и раније и сад кад су у некој кризи. Али, кад је тај дерби, мој син, коме је девет година, навија за Мадриђане и направимо праву атмосферу у кући, шалимо се, уживамо у фудбалу".

Аћимовић је амбасадор УЕФА Футсал Еуро 2018. Ево и неколико одговора на тему футсала.

Ко игра најбољи футсал у Европи?

"Од овог што сам успео да видим, најбољи је Рикардињо, а самим тим и Португалци. Али, систем игре је сличан код већине европских репрезентација. Зато ми је тешко да се определим за само једну екипу, као што бих у великом фудбалу могао да изаберем на пример Барселону. У футсалу је то много теже".

Ко вам је омиљени футсал играч?

"Њега (Рикардиња) сам најпре спазио. У тим одлучујућим моментима, што сви знамо из искуства у великом фудбалу, он уме да направи трик и постигне такав гол, да намести асистенцију, да је то вредно похвале. Мислим да доста људи прати футсал управо због мајстора као што је он".

Шта очекујете од ФЕУРО2018, како на плану организације, тако и када је реч о резултатима?

"Познавајући људе из Фудбалског савеза Словеније, и амбасадоре шампионата, сигуран сам да ћемо то урадити онако како се то и очекује, и да ће све бити на највишем могућем нивоу. Убеђен сам да ће дворана Стожице бити пуна, јер у Словенији недостаје спортског спектакла као што ће бити Футсал Еуро. Подршка навијача ће дати предност домаћем тиму у смислу да ће им помоћи да извуку тих додатних 10 или 20 одсто на терену, али биће то узбудљиво такмичење.

Која је ствар коју сте се научили од Дејана Станковића и која је најбоља Дејанова особина?

"Упорност. Деки је један фантастичан човек, јак карактер каквог нисам пре њега упознао. Имам велику срећу у животу што сам упознао таквог човека, што смо постали фамилија. Сви знају да је Деки оженио моју сестру. Обожавао сам га на терену што се тиче његове упорности и интелигенције, невероватно је колико је човек радио за екипу. Није никад био оптерећен тиме ко ће да постигне гол. Дејан је био један велики играч, о томе довољно говоре и његови резултати и титуле које је освајао. А приватно, драго ми је што га имам у животу. Чујемо се и по два или три пута дневно, онда знате сами колико ми је драго што смо блиски.

Да ли сте некад препостављали да ћете се Дејан и ви заједно наћи у Љубљани као амбасадори футсал шампионата?

"Не. Као што нисам претпостављао ни да ће да ожени моју сестру кад смо били у Звезди. Као што нисам претпоставио да ћемо играти Тотенхем - Лацио, Србија - Словенија. То су ствари које не можете да предвидите. Играли смо на различитим странама, после смо се дружили. Ево, сада је на ред дошао и футсал. Дејан увек са поносом представља Србију, као што сам ја сада амбасадор Словеније. Занимљиво и лепо је што нам се судбине тако спајају на разним странама. Појавио се на церемонији годину дана уочи Футсал Еуро у Љубљани и учинио велики гест према домаћинима шампионата и организаторима такмичења. Хвала му на томе".

Да ли сте некад и ви играли футсал?

"Јесам. Сви смо га играли. Одрасли смо на тим малим теренима, ту смо кренули. Деца крећу уз футсал, што има и логике. Гол му је велики на правом фудбалу, а овде му је прилагођеније. После су нам забранили да играмо, у свим уговорима је то стајало, јер је постојала опасност од повреде. Сад кад сам завршио каријеру, некад га још одиграм".

Долазите ли у Београд? Да ли се променило ишта у односу на период када сте тамо играли?

"Не идем толико често, али имам лепе успомене из Београда. Са супругом сам тамо провео пет година, играо сам за велики клуб, и волимо да одемо тамо. Али уз двоје деце и доста обавеза тешко стижемо да се организујемо".

Какве су вам тренутно амбиције, када је реч о спорту?

"Гледам утакмице, пратим клинце. Завршавам тренерску лиценцу, па ћемо видети шта ће судбина да донесе".

Извор: мондо.рс