Сјећања: Сенад Лупић, јунак историјског тријумфа Борца у финалу Купа 1988. године...
Гол Звезди никад се неће заборавити! Тај погодак обележио је не само моју каријеру, већ и историју Борца, а кад се год спомене Куп, сви се сете те сензационалне победе тадашњег друголигаша над црвено-белима - сећа се бивши ас Бањалучана у разговору за Блицспорт.
Фудбал 04.03.2017 | 12:30
- Пробао сам да будем тренер и менаџер. Водио сам трећелигашки клуб, али након 11 утакмица сам видео да то није за мене. Отишао сам код председника и захвалио се. Такође сам желео да радим и као менаџер, али се у том свету превише ствари променило. Покушао сам да се вратим преко менаџера Владице и Зорана Лемића и није ишло. Они имају своје позиције, а ја, хвала богу, имам свој поштено зарађен новац и доста ми је - истиче Лупић.
Гол Црвеној звезди у финалу Купа Маршала Тита одиграног 11. маја 1988. године у Београду, био је круна те сјајне сезоне нападача бањалучког тима.
- У шали увек кажем како ме и даље боли кичма од скока и трзаја главом приликом гола. Цела каријера је стала у тај моменат. То је, по мени, најважнији погодак у историји клуба и драго ми је што сам баш ја био стрелац. Поштено мислим да сам га и заслужио. Те сезоне сам у Купу дао 19 голова и био најбољи стрелац Југославије у том такмичењу. Нажалост, није то као данас попраћено било медијски, друга су времена била. Следећи дан након освојеног купа, у Бањалуци је владала еуфорија. Имао сам осећај да су сви дошли испред "Боске" да нас поздраве. То је нешто што се памти заувек и остаће неизбрисиво у историји како клуба тако и града.
Нападач Борца је био један од ретких који је веровао у успех против тада веома моћне Звезде, и то је јавно и рекао. О томе колико се није веровало у Борац, сведочи и да је коментатор Милојко Пантић након гола Лупића рекао да води Звезда, па се након неколико секунди исправио.
- Истина је, сви су ми се смејали кад сам рекао да ћемо освојити Куп. Тренер Хуснија Фазлић је пред финале раставио до тада стандардне цимере и ја нисам био са Бешировићем у соби, већ са Шијаковићем. Хтео је да спавамо јер је знао да смо Суљо и ја остајали до касно и играли шах, карте... Целу ноћ нисам ока склопио, стално сам мислио о утакмици и веровао сам да ћу дати гол. То сам и рекао новинарима ујутро, а они су ме погледали и помислили шта је овом, је л‘ полудео. Стварно сам веровао у то, и није било срећнијег од мене након финала, кад су моје речи добиле потврду.
Фудбалска каријера га је одвела у Француску, па је уследио повратак прво у Сарајево, а затим у Борац. Међутим, уследио је рат.
- Вратио сам се у Борац и нисам ни слутио да ће се све променити. Одиграо сам седам утакмица, првенство је затим прекинуто и кренуо је рат. Плачући сам напустио Бањалуку и жао ми је што ме нико из клуба тада није заштитио. Било је то заиста страшно, осећао сам се да сам издан, па сам морао да одем у Француску. И тада сам морао да живот кренем из почетка. Нисам више био млад, али сам се извукао, могао бих роман о томе да напишем.
Данас је Лупић у контакту са већином саиграча из генерације која је освојила Куп.
- И даље се чујемо кад можемо. Нажалост, све је то преко Фејсбука, није као пре. Чешће се само чујем са Дамиром Шпицом и Амаром Дургутовићем. Искрено, надао сам се да ме Борац неће заборавити и да су се времена променила, али ништа од тога. Ипак, има правих људи, Бањалучана који ме се сете и који ме нису заборавили.
За Борац постигао 104 гола
Сенад Лупић је током играчке каријере у сениорској конкуренцији одиграо 249 мечева и постигао 144 гола. За Борац је одиграо 153 службене утакмице и био стрелац 104 поготка.
Стрелац и против Пролетера
Нападач Борца је био стрелац неколико одлучујућих голова. Онај Звезди у Купу свакако је био најпознатији, али се Лупић уписао у стрелце и против Пролетера у чувеној утакмици када је бањалучки тим бољим извођењем пенала изборио повратак у Прву савезну лигу Југославије. Лупић је тада био извођач пенала и погодио је, а јунак тог дуела био је голман Анто Јаковљевић, који је одбраном одвео Борац у Прву лигу.
Извор: блиц.рс
Коментари / 0
Оставите коментар