Жртве политике су истина и правда

Рефик Хоџић је директор комуникација Међународног центра за транзицијску правду са сједиштем у Њујорку. Дуго је радио као портпарол Хашког трибунала, али најдуже ради као активиста и борац за права жртава рата у БиХ. Међу првима је казао да је подношење захтјева за ревизију пресуде против Србије пред Међународним судом правде политичка игра која ће довести до кризе у БиХ, а жртвама рата неће ништа донијети. У интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) Хоџић говори о изазваној политичкој кризи у БиХ, поступцима пред Међународним судом правде, те какве све импликације може имати овај процес на жртве рата.

Босна и Херцеговина 25.02.2017 | 07:33 РСЕ: Више пута сте у посљедњих неколико седмица упозоравали да подношење ревизије пресуде против Србије не може донијети оно што се очекује у БиХ, али ће донијети политичку кризу у држави која је сада више него очигледна?

Хоџић: Господин Изетбеговић врло експлицитно је и прије него што је предат захтјев за ревизију, упозорио да ће изазвати највећу политичку кризу од Дејтона до данас, те и ово што данас видимо је једноставно посљедица онога што је он планирао да уради. Велика је заблуда да није било алтернативе и да је ово урађено због жртва, због правде, због неке велике истине. Било ко ко познаје овај предмет зна колико је ограничен у свом обиму у смислу пресуде из 2007. године и шта може бити предмет ревизије када се ради о улози Србије у БиХ.



РСЕ: Шта заправо може бити предмет ревизије ове пресуде?

Хоџић: То није агресија, не разматра се питање агресије, не може се чак разматрати ни питање геноцида било гдје ван Сребренице, јер је Суд утврдио да је Србија, њена улога уствари релевантна једино у случају гдје је доказан геноцид, а то је Сребреница. Знамо како је Суд одлучио. Значи ревизија ће се моћи бавити само тиме. Међутим, до ревизије по мом дубоком увјерењу неће моћи доћи чак ни у смислу разматрања меритума. Овај захтјев, а то је оно о чему сам ја говорио седмицама уназад, не испуњава основне ставке из члана 61 Статута Међународног суда правде, да би уопште био разматран у свом меритуму. Ми имамо једну кризу која је плод политичког потеза. Говори се да је то правно питање, а ниједан спор пред Међународним судом правде није изузет политичког зато што се ради о споровима међу државама и политичке одлуке су потребне да се такви спорови покрену. Тако да и овај пут гледамо чисти политички обрачун у којем су истина и правда су највеће жртве.

РСЕ: Помињете истину и правду за жртве. Господин Бакир Изетбеговић је на конференцији за новинаре казао како неће одустати од борбе за правду за жртве у БиХ. И међу удружењима која окупљају жртве у БиХ чини се постоји различит став по овом питању.

Хоџић: Мислим да се овдје ради о чисто политичком приступу читавој ствари, у којем се господин Изетбеговић заклања у једном тренутку иза експерата, у другом иза господина Софтића, у трећем иза жртава. Међутим, истина и чињенице у овом предмету никада нису биле предмет расправе у којој би жртве могле да се изјасне на неки начин. На крају крајева, ми уопште не знамо шта је у том поднеску, то је до те мјере тајновито, да ми не знамо која је то нова чињеница одлучујуће природе која се није знала 2007. године, а која може да промјени пресуду која је тада донесена.

Ова политичка криза коју видимо у Босни и Херцеговини данас, уствари је минорна у односу на стварне посљедице. У једном тренутку када овај захтјев, као што сам увјерен да хоће, буде одбијен, Србија ће затворити сваки простор о својој улози у Босни и Херцеговини.

Видјећемо вјероватно прекид суђења за ратне злочине, која се, каква-таква фарсична и аљкава, одвијају у Србији ових година. И било какав простор за овај разговор ће бити затворен. А што је најгоре, у том тренутку Србија ће имати подршку међународне заједнице јер је једначина једноставна. Чули смо премијера Србије Александра Вучића, који говори како је Србија била за помирење, међутим Бошњаци су одабрали овај пут суђења и тужбе. У једном трентку када то пропадне, биће једноставано одговор Србије: ево, ви сте хтјели суд, добили сте одлуку. То је оно што је уствари мени најстрашније у овом свему. Тек тада ћемо видјети ново понижење жртава и одсуство било какве правде за оно што је Србија урадила у БиХ.

РСЕ: Експерти предвиђају да је процес, који је почео подношењем захтјева за ревизију, процес који може дуго трајати, иако се у БиХ очекује брза одлука о свему.



Хоџић: Да, у просјеку чак и разматрање да ли је захтјев за ревизију уопште прихватљив, дакле то је та прва степеница коју треба прескочити прије него што би се разматрао меритум, ће трајати у просјеку као три досадашња случаја - годину дана. А пошто је ово ипак преседан у којем се по први пут разматра захтјев за ревизију по основу кршења конвенције о геноциду може бити да ћемо имати и један дужи период разматрања. Наравно, ту сада Србија треба да одговори на овај захтјев и сигурно ће услиједити низ некакавих прелиминарних поднесака. Тако да мислим да ће ово трајати много дуже него што се то у БиХ очекује.

Извор: Радио Слободна Европа