Видео: Врло занимљива исповест главног „бандита“ Серије А...!

Фудбал сам научио на улици, годину дана зарађивао 250 евра, на проби у Парми имао сам 85 килограма! Више него занимљива прича једног он најпожељнијег играча италијанских великана. . .

Фудбал 24.02.2017 | 23:30 Сасуоло је рундик квалитетних фудбалера из којег су полако почели да излазе вредни дијаманти, а којих ће, с обзиром на начин на који клуб из Модене послује, у наредним годинама бити све више. Један од њих је и Грегоар Дефрел, који је већ залудео италијанске великане и око којег су лицитирања већ почела.

Ипак, Сасуолов офанзивац није неко ко је широј јавности инересантан само због начина на који доминира са лоптом, већ и због тешког живота који је прошао да би стигао фудбалских висина. Из најраније младости носи надимак Бандит, а о којем је причао у великом интервјуу за Републику.

"Надимак Бандит је "изум" мојих пријатеља из Париза, са којима сам се често, као и са својом браћом, играо Дивљег запада. Тада сам био критикован као неко ко није добар пример за осталу децу, али то је била само моја дечија игра, ништа више", рекао је Дефрел.

Број 92 који носи ан дресу одводи га у део Париза у којем је одрастао.

"Рођен сам у Медону, западно од Париза, а то је био број стана у којем сам живео. Моја мајка Клер је радила у старачком дому, а отац Алаин је био болничар. Заједно су одлучили да се доселе у Париз, у мултиетничко насеље, где су претежно биле муслиманске породице. Ја сам хришћанин, моја породица је увек ишла на мису. Одрастао међу децом различитих религја без иаквих међуљудских проблема. Моје детињство је било ведро, неки од мојих пријатеља из детињства су завршили у затвору, ја сам сам срећан и волео бих да будем пример за децу у мом делу града", рекао је Дефрел.

Фудбал је тек занимљива прича.

"Научио са да играм фудбал на улици у Шатијону, по песку, два минута од куће. Касније сам имао два тренинга недељно и утакмице. Мој пријатељ Дукара, који је играо у Италији, па отишао у Лидс, повезао ме је са агентом. У питању је Малик Ба, који више није међу живима, он је био мој први заступник. Заједно са још петорицом играча предложио нам је пробу у Италији, али нисам желео да идем тамо. Када сам узео торбу рекао сам оцу да се враћам за неколико дана, био сам уверен да ће бити тако".

Ипак, Италија се показала као обећана земља, иако је само почетак био невероватно тежак.

"У Монци нисам прошао, у Парми сам био на проби, али сам тада имао 85 килограма. Одиграо сам једну утакмицу и после се нашао на позајмици. Био сам шворц, али ме је онда приметио шеф омладинског погона Сасуола Фраческо Палмиери. Он ме је видео на неколико утакмица и питао ме је да останем. Наравно, у међувремену ме је ставио на дијету, другови су ми дали опрему, а ја нисам ни реч знао италијанског. Нисам имао компјутер, прве године сам зарађивао 250 евра месечно, уз смештај и храну, а касније 800. У тренутку док сам био на позајмици у Фођи једном није стигла плата, пожелео сам да одем кући, то није било оно што сам желео. Али издржао сам, дошао је Сасуоло и то је био најбољи избор који сам могао да направим".

Фудбал је у сваком случају био судбина које Дефрел није желео да се одрекне.

"Да нисам фудбалер, вероватно бих радио са децом. Нисам помишљао да ћу једног дана бити професионалац. Проблеми са килажом нису били моја грешка, јер ништа нисам јео после тренинга, није било неког ко би ме научио значајем исхране. Тадашњи тренер Ћезене Пјерпаоло Бизоли ме је схватио. Једном ме је питао шта волим да једем, а ја сам одговорио: равиоли, пилећи кари, сосове... Свлачионица је пукла од свеха", додао је Дефрел и открио да му је најтежи противник на терену Ђорђо Кјелини, а идол Давид Трезеге.



Извор: моззартспорт