Анализа: Звездина Африканизација...!
Гелору Канги су се у овом прелазном року придружили Боаћи, Фримпонг и Аучо, а МОЗЗАРТ Спорт вас подсећа на учинак играча са Црног континента у Љутице Богдана. Са овим новима има их већ 16. . .
Фудбал 23.02.2017 | 00:00
Покушавала је Црвена звезда да пронађе "златну руду" на црном континенту, али када се подвуче црта резултат је поражавајући. Само сенегалски штопер Ибрахим Гај, члан генерације која се окитила дуплом круном 2007. године, може да добије статус екстра појачања. За остале није било ни времена ни слуха, или су сами себе (не)квалитетом сврстали у категорију случајних пролазника.
Можда и због тога навијачи не гледају благонаклоно или еуфорично на благу африканизацију Црвене звезде, пошто су се у овом прелазном року Гелору Канги прикључио тандем интернационалаца из Гане Абрахам Фримпонг и Ричмонд Боаћи, а све је закључено трансфером репрезентативца Уганде Калида Ауча...
Али тај пример везисте кога је препознао српски стручњак на клупи репрезентације УгандеМићо Средојевић можда наговештава да су одговорни са Маракане нешто научили из грешака претходника. Јер Аучу су дали простор да прође период иницијације на Европу и преброди култоролошку и сваку другу разлику у дресу ОФК Београда. Па ако се тамо докаже да дође на највећи српски стадион на велика врата.
Крајње је лаички очекивати да момци који из Африке дођу у Србију у експресном року почну да једу лопту и технички-тактички доминирају. Из више разлога. Африка представља велики фудбалски рудник који богатији клубови од Црвене звезде експолатишу до крајњих граница. Још простије: најталентованији момци са прашњавих улица у Гани, Нигерији и Сенегалу одлазе пут Француске још док им је лопта до колена. Дакле, осталима остаје - секундарна селекција. Наравно, битан је податак да одлуком да дођу, примера ради, у Црвену звезду афрички играчи животно и фудбалски поново почињу да уче да ходају. Да мењају менталитет, што је врло деликатан процес. О томе је не тако давно причао и фудбалски глобтротер Бора Милутиновић.
"Када сам водио Нигерију на Мундијалу у Француској 1998. године имао сам тим да будем првак света: Окоча, Олисех, Вест... Све звезда до звезде. Знао сам да им недостаје дисциплине, али... Покушао сам да им уђем у главе. Одлазио сам у места где су рођени. Видео сам беду, сиромаштво, нехумане услове за живот. А онда сам видео да, што је и логично, да живе у најмодернијим вилама. Возе кадилаке. Знао сам да нећемо ништа урадити", рекао је популарни Бора Мундијал.
Паметном доста... Добра ствар за Црвену звезду је што је Гелор Канга дошао у Београд као готов производ (мада се од њега очекује још више), што су Боаћи и Фримпонг играли фудбал у окружењу и што ће Средојевићев ученик Калид Аучо имати шестомесени "грејс период". Податак да је пре Црвене звезде играо у ЦСКА из Софије Ибрахиму Гају је био велики савезник. Знао је менталитет поднебља, очекивања у клубу са милионском армијом навијача и начин живота у великом граду. Јесте имао период кризе, али не и такве инфантилне бубице као највеће афричко разочарење Ли Ади.
Дошао је као штопер са Мундијала у Јужној Африци, важан шраф у чети Милована Рајевца, али... Дерби из октобра 2010. године када је одлично чувао Бразилца Клеа уместо узлета означио је његов суноврат. Тренирао је колико мора, није знао да цени вишак кредита који је добио од тадашњег тренера Александра Кристића. Није се ни трудио да буде део групе.
"Каква пилетина, ја хоћу да једем пљескавицу у Степином Вајату", знао је на чистом српском да каже штопер из Гане.
Једноставно, брзим ногама није знао или могао да дода германску главу. Скупо га је то коштало у каријери и Црвеној звезди, јер није успео да наплати природне предиспозиције. Касније је скакао по глави Роберту Просинечком који је у неформалним разговорима причао да просто не верује афричким штоперима због менталитета и мањка концентрације...
Многе теорије се плету око играча са афричког континета. Има она да никада не можете да будете сигурни колико имају година, те су многи са чуђењем узели у бозир податак да је поменути Ли Ади дошао у Црвену звезду као талентовани 20-годишњак. А друго је више сазнање или спознаја, а не теорија - афрички играчи су јако дрчни на новац и не воле да им касне плата (што је легитимно).
"Директоре, ако буде плата Гајо игра. Ако плате не буде Гајо не игра", знао је поменутиГај да се обрати некадашњем директору Стевану Стојановићу.
Црвена звезда је баш грешила када је у питању избор интернационалаца из Гане, мада утисак могу да поправе Боаћи и Фримпонг. Први репрезент те земље био је Хамину Драман. Поседовао је брзину, веровало се да ће црвено-бели извући бенефит, али је играо фудбал по систему из Ален Форда - ко набије тај и добије. Пресудила му је утакмица у Стразбуру. Ушао је при вођству Црвене звезде од 2:0 и серијом за њега природних, али суштински нелогичних потеза, до крајњих граница убрзао меч. Сви знате како се то завршило.
Није се много на Маракани задржао ни Натанијел Асамоа, доведен као један од најбољих нападача првенства Гане. Или Звезда није имала времена да га чека. Памтиће се само да је заједно са Огњеном Мудринским креирао преокрет против Радничког из Ниша и да је имао минутажу у двомечу са Бордом. Уместо да се надогради Асамоа се истакао тучом са Елијом Бабаљом на тренингу.
Бивши спортски директор Илија Ивић имао је добре везе на афричком континенту. С финансијске стране "уканалио" је Црвену звезду одлуком да доведе Мухамеда Авала Исаха, БернардаПаркера и Абубакара Оумаруа. Било је у њима потенцијала, али су доведени у најгорем могућем тренутку, током незапамћене финансијске и организационе кризе у Љутице Богдана. Хроничари збивања из Љутице Богдана знају да је Авал Исах скупљао ситнину по џеповима како би имао за млеко и да је, пре но што су их “ухапсили“ на аеродрому, покушао да дезертира из Београда заједно са Бернардом Паркером.
На крају је Паркер покупио пинкле, а Исах за две годинде одиграо 65 утакмица. Оставио је врло пристојан утисак. Нити је стварао разлику, али није ни представљао проблем на позицији задњег везног.
Посебна прича је Абубакар Оумару. Видело се у фебруарском дербију 2009. године да може то да буде залога садашњости и будућности. Да у нападача тгаквих брзинских способности треба улагати. Међутим, после шест месеци и промене тренера мајстор фудбала какав је Владимир Петровић Пижон није имао снаге, ни воље да са Оумаром ради на основним елементима. Чудио се његовом проблематичном пријему и одлучио да га прецрта. Док су остали играчи тренирали Оумару је одбијао лопу о зид. Био је то јасан сигнал да мора да напусти Љутице Богдана. Остало је познато.
Поред Гаја светао пример представља и нападач из Нигерије Абиола Дауда. Нападач из Нигерије је шампионске 2014. године постигао 15 голова, био је убитачан у тандему саМрђом. Пре тога је имао искуство играња у Шведској, али је у почетку представљао озбиљан задатак за Славишу Стојановића.
"Ретко губим живце, али сам Дауду на Исланду хтео да задавим. Гледао је непомично у првом полувремену дешавања. Није био у игри, није показивао жељу. Неми посматрач. Морао сам да га на полувремену ухатим за гушу", шаљивао се присећао Славиша Стојановић.
Дауда је у шампионској сезони постигао 15 голова. Више него довољно за прелазну оцену и оправдање његовог ангажмана. То се не може рећи за Ифеани Оњила нити штопера из Либерије Омегу Робертса. Они су представљали пародију једног турболентног периода унутар клупских структура и класично силовање тржишта.
Високи Оњило је папрено плаћен само због чињенице да је у првом колу првенства уништио у дресу Јавора Црвену звезду. Ту је и стао, видело се већ на премијери да је снажни нападач пример тезе коју Звездан Терзић често апострофира - лопта на “Маракани“ другачије одскаче. А шта тек рећи о Омеги Робертсу? Знали су на Топчидерском брду за његово девијантно понашање још из периода када је носио дресове Слободе и Смедерева. Знали су и да не поседује брзину за високо постављену задњу линију, нити да технички може да одговор захтевима. Авај. Ангажовали су га и направили кардиналну грешку. Омега је постао еталон за лошу инвестицију.
"Шта је не можеш да смириш лопту? Дај бре Омега баци ћебе на њу", иронично су коментарисали навијачи Црвене звезде срамно издање Омеге на Бановом брду.
Имали су на “Маракани“ и искуство са Гболаханом Саламијем који је дошао тотално запуштен, са вишком масноће у крви. Није стигао ни да дебитује, а мало ко се сећа иИбрахима Сомеа. Нападач из Конга је претходно играо у Бежанији, бриљирао против Партизана што је било довољно да добије позив Црвене звезде. Био је јако слаб.
Сада Канга, Фримпонг, Боаћи, па и Аучо имају шансу да поправе утисак. Или ће бити јасно да Звезда на афричком континету не може да пронађе златну перлу.
СВИ ЗВЕЗДИНИ АФРИКАНЦИ
ГАНА
Хамину Драман
Мухамед Авал Исах
Ли Ади
Натанијел Асамоа
Абрахам Фримпонг
Ричмонд Боаћи
ГАБОН
Гелор Канга
ЈУЖНА АФРИКА
Бернард Паркер
КАМЕРУН
Абубакар Оумару
КОНГО
Ибрахим Соме
ЛИБЕРИЈА
Омега Робертс
НИГЕРИЈА
Ифеани Оњило
Абиола Дауда
Гболахан Салами
СЕНЕГАЛ
Ибрахим Гај
УГАНДА
Калид Аучо
ЧАД
Бетолингар Мисдонгард
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар