Коментар: Супер?! Шта је ту Супер? То је ХУПЕР ЛИГА!

Пост фестум првог пролећног кола и питање: коме треба овакво првенство?

Фудбал 20.02.2017 | 22:30 Вечити београдски ривали, па у последње време и Војводина, донекле и Чукарички, добро то знају. Можда се и најбоље видело у оних 50.000 људи на стадиону “Рајко Митић” кад се Звезда против Лудогореца борила за Европу. Већ у следећој, домаћој утакмици српског шампиона, против Вождовца, свега 6.873 гледалаца према званичном податку. Оних 40.000 није нестало само због разочарања. Нису они ни навикли на Лигу шампиона. Али нису ни луди па да дозволе да их праве будалама. Јер такозвана Суперлига, која се од августа до децембра, па опет од фебруара до маја сервира љубитељима фудбала у Србији, пре подсећа на рубрику Писма читалаца у некаквом тинејџерском магазину, него ли на такмичење за које вреди одвојити неколико сати живота седмично.

И не, није овде реч о Звезди, није ни о Партизану, најмање је о њима. Реч је о условно речено мањим српским клубовима, који ће, не промени ли се нешто у најскорије време, ускоро на личној кожи да осете како је њиховим колегама из кошаркашког света. Онима који не играју регионалну лигу, па могу само да кукају над злом судбином док им свакодневница постаје све тежа. Фудбалери и њихови представници у канцеларијама нису ништа научили из тог примера. Они не само да не успевају да јавност убеде да је спас у добро познатој крилатици о“очувању центара”, а не у регионалној лиги, већ као да се труде да им сваким новим даном испоруче нови аргумент да једноставно нису способни за самосталан живот.

У овом новом информационом свету у коме - замислите то! - све лиге на својим сајтовима имају макар резултате и стрелце на утакмицама у реалном времену, српски фудбал је збуњен као пубертетлија док у омиљену редакцију шаље писмо са питањем: да ли је могуће затруднети од пољупца?

Није наравно, али, сине, мораћеш једном и да стиснеш петљу и зграбиш ту лепотицу па да сам пробаш. У супротном, доћи ће неки паметнији бата - можда чак и не са много дубљим џепом - и оде она. Као што је озбиљан фудбал отишао од Срба.

И уместо да се погледају у огледало, сашију неко лепше одело, руководиоци српског фудбала попут незрелих дечака које пуцају хормони крену да се обрачунавају једни са другима, да праве некакве кланове не би ли задржали барем статус “првог у селу”, да одбацују сваку добронамерну критику као неки тобоже напад на њихову посебност... И тако све док не схвате да су већ у поодмаклим годинама, крезаве вилице, сами иза дисконта.

Ових дана, баш крезаво изгледа овај наш фудбал...

Два и кусур месеца чекали смо да се лопта поново закотрља и кад смо дочекали – окренули смо главу од срамоте. Расистички повици, лош фудбал, празне трибине, па вероватно и најбитније - кројење прописа тако да на површини изгледа да је све у реду. А није у реду и довољно је само да фудбалске главешине погледају те празне трибине и увиде да им је народ окренуо леђа. Да их је отписао.

Шта су ФСС и Суперлига урадили да поново придобију поверење нације? Прогледали су кроз прсте Борцу и Новом Пазару. Пљунули у лице фудбалерима који можда нису довољно добри за Енглеску и Шпанију, али ће сада пре Србије изабрати и Кипар или Словенију, о Мађарској, Чешкој, Аустрији или Данској да и не говоримо. Пљунули су у лице Војводини, Радничком, Раду, који су се целу зиму довијали не би ли нашли новац да плате дуговања уместо да су тај новац потрошили на појачања.  Кад већ не мора да се плати. А ФСС и Суперлига очигледно сматрају да не мора.

И тако све док нам опет не дође Уефа, залупи врата и каже: за вас нема изласка.

Извор: моззартспорт