Филип Ђуричић: Како сам их натјерао да ме купе...?!
У Бенфики није смео да даје изјаве. Зато је сада отворио душу. . .
Фудбал 19.02.2017 | 20:00
Штета што је Жорж Жезус имао другачије погледе на фудбал. У његовој варијанти 4-4-2 није било места за виртуоза из Обреновца. Спаковао је кофере и кренуо у европско путешествије: Мајнц, Саутемптон, Андерлехт...
Прошлог лета обрео се у Сампдорији.
"Недостају ми још само Француска и Шпанија па да заокружим причу са 'лигама петице'", каже Филип Ђуричић на почетку разговора са нашим колумнистом Небојшом Петровићем и не крије жељу да једног дана заиста заигра у Лиги 1 или Примери.
"Андерлехт је оставио на мене најјачи утисак. Све ми се допало у Бриселу, клуб је сјајно организован и жао ми је што нисмо нашли заједнички језик за наставак сарадње", признао је.
Сада је и дефинитивно фудбалер Сампдорије. На инсистирање тренера Ђампаола, руководсто је послало Педра Переиру у Лисабон и откупило уговор српског интернационалца, тако да не мора више да наступа са натписом "позајмљен" изнад главе, што је увек и свуда отежавајућа околност.
"Веома чудна ситуација. Исти тај тренер у почетку није ни рачунао на мене. Говорио је да сам му тек четврта опција у тиму, а после само четири месеца тражио је да ме купе по било којој цени. Нисам ни ја очекивао такав епилог. Да куцнем у дрво и да не малеришем. Кренуло је како треба".
Нарочито у последња два кола. Србин је оба пута ушао са клупе и променио ритам утакмице. Против Болоње је био идејни творац трећег узастопног тријумфа у првенству…
"То је успело само Јувентусу, Наполију и Роми. Свакако да нам победнички низ улива самопоуздање", рекао је и окренуо се наредним изазовима.
"У недељу нам долази Каљари, а после тога Сасуоло и Палермо, нема разлога да сумњамо у наставак серије. Прегрмели смо тежак период, на седам мечева без победе у Серији А надовезала се и елиминација из Купа. Бог нас је погледао у дуелу са Ромом, постигли смо два гола у финишу сусрета и та победа нам је дала крила", рекао је и констатовао:
"Добио сам шансу против Милана и Болоње и оба пута био играч утакмице".
Ђуричић је у тим мечевима играо у препознатљивом стилу: врхунски преглед игре, брзо размишљање, правовремени пас. У више наврата имао је потез који је ломио противничку одбрану. Најпре у средини терена, касније по боку. Одатле је и стигла асистенција Чеху Шику за победоносни гол.
"Ђампаоло форсира систем 4-4-2 у ромбу и ја сам далеко од гола, даље него иначе. Искрено, прија ми јер је лопта више у мојим ногама. Наравно да бих волео да долазим чешће у зону шута. Асистенција много значи, али гол је гол. Најлепши осећај на свету", признао је.
Биће прилике. За сада свега девет мечева у првенству и два у Купу, све на кашичицу. "А сингиоцо", кажу Италијани. Не тако давно, Фића би изгубио нерве, одбрусио тренеру и кренуо у нову авантуру.
"Наоружао сам се стрпљењем и схватио да у неким тренуцима морам мудрије да реагујем. Неколико пута сам био ван протокола, али нисам губио вољу. Радио сам још напорније на тренингу и Ђампаоло је препознао труд. Постојала је шанса и да напустим Сампдорију, али сам решио да запнем из петних жила и покажем свима да имам квалитет. Није било лако изборити се за место поред толико конкурената за моју позицију у тиму".
Мала бара, пуна крокодила: Алварез, Фернандез, па стари пријатељ из Андерлехта Прает, чак и Патрик Шик, једно од откровења шампионата, по вокацији нападач, али у том тренутку прикладније решење у везном реду.
А, Ђуричић? Као и сви са статусом "позајмице", дуго је био последња рупа на свирали. Слали су га и на бека, да попуњава рупе током тренинга.
Све до…
"Дербија дела Латерна! Незабораван доживљај", присетио се дебија.
"Била ми је то прва, па градски дерби. Атмосфера није на нивоу меча Звезда-Партизан, али је свакако посебан осећај. Велика је традиција два клуба, али и огромна нетрпељивост. Наместило се да победимо и навијачи су наредних 15 дана славили на улицама Ђенове. Није мала ствар бити део тако великог спектакла. Макар и та три минута, колико сам провео на терену".
Одмах затим Јувентус. Нешто дуже у игри - 16 минута. Али са знатно тужнијим епилогом.
"Изгубили смо 4:1. Јуве је убедљиво најјачи тим у Серији А и мислим да је трка за титулу већ завршена. Рома је заслужено друга, а Наполи ће трећи да прође кроз циљ. Интер и Лацио иду у Лигу Европе", искористио је Ђуричић ово питање да изнесе своје виђење и прогонзира исход шампионата.
Дакле, ништа од Михиних европских амбиција са Торином?
"Нисам се дуго чуо са Синишом. Видели смо се на кратко када су гостовали овде на Марасију. Нема ту шта пуно да се каже - човек зна знање. Ради сјајно и предвиђам му врхунску каријеру. Торино је девети, али никада пре Михе нису играли тако атрактиван и ефикасан фудбал. Драго ми је што су у доброј форми, мада бих волео да успоре мало јер имамо задатак да их престигнемо у наредних неколико кола".
Ђуричић је са Михајловићем, иако му је у репрезентацији често мењао улоге, имао знатно другачији однос него са Жезусом из Бенфике.
Код Михе је морао да се помири са улогом "лажне деветке". И опет би, када би добио позив. За државу се не пита "зашто", већ "где" и "када".
"Размишљам корак по корак. Сада сам сигуран да се не бих љутио ни на Ђампаола уколико ме поново склони са неких мечева. Извукао сам поуке из блиске прошлости", признаје Ђуричић.
"Рад се увек исплати и верујем да ћу добити шансу коју заслужујем. У том случају ни репрезентација неће бити далеко. Не бих имао ништа против да се Србија пласира у Русију, а да ја не будем на списку. Имамо веома тешку групу. Показали смо у прве четири утакмице да смо најквалитетнија екипа, али морамо да будемо опрезни. Тек предстоје мечеви одлуке. Умели смо раније да забрљамо против аутсајдера, тако да Грузију треба схватити максимално озбиљно. Да прво то прегурамо, па ћемо после размишљати о пласману на Светско првенство".
Филип и кроз изјаве делује зрелије, одаје утисак стабилног момка који је донео најважнију животну одлуку. Сада - нема назад, Смпдорија не сме да буде још једна успутна станица.
"У Бенфики је притисак био неиздржив. Од самог старта је кренуло лоше, нисам се адаптирао ни на клуб, ни на навијаче. Имао сам тотално друга очекивања у односу на оно што ме је затекло по доласку у Лисабон. Већ после неколико месеци почео сам да размишљам о промени средине. Сад ми је глава коначно на месту. Могу да се опустим и потпуно се посветим фудбалу. Додуше, сада сам и три године старији, па умем да се носим са притиском".
И може коначно да даје изјаве за медије. Ослободио се Бенфике и неразумне праксе португалског клуба. Нема више компликоване процедуре заказивања интервјуа.
"Зато сам и отворио душу. Италијани су тотално опуштени за разлику од Португалаца. О чему год да говоримо, нико се неће наљутити".
Чак и ако се помене дружење са вечитим ривалима?
"Створили смо малу колонију у Ђенови. Има ту и Хрвата и Македонаца. Дружимо се и много времена проводимо заједно. Нисмо до сада имали ниједну непријатну ситуацију. Пандев ми је први комшија. Ђенова игра боље него прошле сезоне, мада се у последње време налази у кризи резултата. Лазовић и Нинковић пружају одличне партије и то ме радује. Надам се да навијачи Сампдорије неће читати овај интервју, али они су наши и ја кад год могу навијам да победе".
Онако... искрено, без трунке зависти, дечачки. Ту се није променио. Исти је онај клинац из Обреновца који у дресу Радничког милује лопту по блатњавом терену на Вашаришту маштајући да једног дана постане Зидан. Или бар Кака.
"Одрастао сам, али су идоли остали исти. Зи-зу је легенда, а Бразилац је за мене најбољи играч свих времена".
Можда је Милан следећа дестинација? Нека чекају Француска и Шпанија. Није се Фића џабе наоружао стрпљењем.
Статистика (голови/утакмице)
2008/09: Раднички О. – 0/17
2009-13: Херенвен 26/111
2013-17: Бенфика 2/22
2014/15: *Мајнц 0/12
2014/15: *Саутемптон 0/9
2015/16: *Андерлехт 1/20
2016/17: *Сампдорија 0/4
2016/17: Сампдорија 0/5
*напомена: Ђуричић је за Мајнц, Саутемптон, Андерлехт и Сампдорију (до ове зиме) наступао као позајмљен играч Бенфике
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар