Богданић "сахранио" здравство у Српској

Свако оклијевање у одлуци да Драган Богданић буде смијењен са мјеста министра здравља Републике Српске и свих осталих функција у јавном животу које заузима, оставиће, прије свега, поразне посљедице на здравствени систем Републике Српске. Другим ријечима, ако Богданић политички преживи и овај министарски мандат, здравство Републике Српске сигурно неће преживјети његову владавину.

Република Српска 17.02.2017 | 18:58 Грдно се вара свако ко помисли да се министар здравља Републике Српске Драган Богданић специјализовао искључиво за преваре и махинације са грађевинским земљиштем, дрвном индустријом а да је од пљачки и малверзација поштедио своју матичну професију – медицину.

Не, то апсолутно није тачно, пошто је управо у току његовог министарског мандата, започетог 7. септембра 2013. године, здравствени систем Републике Српске потпуно урушен.

Због Богданићеве некомпетентности, дугови у овом сектору стално расту, стручњаци константно одлазе у иностранство, а преостали доктори и њихови пацијенти суочавају се са све мизернијим условима за лијечење. Наравно, сам Богданић уопште није погођен због те драстичне силазне путање.

Напротив, одлучио је да себе награди за непостојеће заслуге, па је имао кључну улогу у двије велике афере, из којих је изашао осрамоћен, због чега му је тотално свеједно, али и знатно богатији, због чега му је посебно драго.

Дакле, када је Богданић засјео на врх пирамиде здравства Републике Српске, мућке са грађевинским радовима на Паприковцу биле су неминовност.

Фирма „Вамед“ побједила је на тендеру за значајан дио послова на градњи централног блока и јужног крила, и то тако што је добила документацију за тендер читава три мјесеца прије конкурената. Када је „Вамеду“ у току 2014. године припао посао вриједан 84 милиона евра, то је био знак да могу да почну игре без граница, па су Богданић и остали режисери ове комбинације из читавог дила, у збиру, изашли са плијеном од 30 милиона марака.

Увјерени да им је све допуштено, па и невиђени дилетантизам у лоповлуку, они чак ни до те баснословне зараде нису могли да стигну не остављајући трагове, већ су, покушавајући да смање првобитно планиране трошкове градње како би „намлатили“ што више пара, промијенили изведбени пројекат.

Међутим, управо на основу тог пројекта Европска инвестициона банка одобрила је Српској кредит од 100 милиона евра, који је углавном требало да буде усмјерен за радове у Бањалуци, а мањим дијелом за болницу у Бијељини. Када су сазнали за измјене пројекта и остале коруптивне радње, представници Европске инвестиционе банке су обуставили додјелу кредитних средстава.

Али, Богданића то није спријечило да сличне механизме преваре примјењује и у оном дијелу централног блока и јужног крила Универзитетске болнице КЦ Бањалука, чију је градњу на тендеру добила наводно њемачка фирма „Линднер“, још једна крајње сумњива адреса.

Према првобитној најави из новембра 2013. године, овај посао је имао вриједност од 9 милиона марака, што је било јасно одређено и правилима тендера, са тендерским максимумом од 10 милиона марака. Али, Богданићу волшебно успијева да на двије сједнице Владе Републике Српске, средином 2014,  прогура „надувавање“ износа, прво на 12 милиона КМ, а затим и на 14 млиона КМ, јер се Влада, на његово инсистирање, обавезала да ће платити и ПДВ.

Не треба бити нарочито луцидан па схватити ко се највише „уградио“ у тих пет милиона марака разлике у односу на почетну своту.

Наравно, у свему томе, Богданић је игнорисао све могуће законске процедуре, па је на своју руку одобрио гаранцију за кредитно задужење у висини од 12 милиона марака, иако то није могуће без зеленог свјетла у Народној скупштини Републике Српске. Ипак, нема те нелегалности која не постаје реалност, кад је Богданић у питању.

Због противљења овом послу, за који је било очигледно да је плаћен далеко више него што стварно вриједи, како би Богданић и његови партнери у овој пљачки што више зарадили, смијењен је и Душко Рачић, тадашњи директор КБЦ-а Бањалука. Указивање на Богданићеве преваре овај крупни криминалац не прашта.

Ту се не завршавају скандали Драгана Богданића у здравству Републике Српске, јер је, осим „уграђивања“ у радове на Паприковцу, у Бањалуци, исто то учинио и у Источном Сарајеву, 2016. године.

Упорно пркосећи економској логици и здравом разуму, он је имао пресудну улогу у одлуци да посао градње новог комплекса у Клиничком центру Источно Сарајево, у Касиндолу, добије јошједна сумњива фирма, „Миленијум тим“ из Београда, иако су они за тај посао тражили 54 милиона марака.

Тендер је изгубило домаће предузеће из Републике Српске, бањалучка компанија ГП „Крајина“, мада је њихова понуда изосила 43 милиона марака, дакле 11 милиона марака мање! То је, очито, било небитно за Богданића, којег не занимају опште добро и државни интерес, већ само лични ћар.

При томе, био је толико бескрупулозан да тврди како је скупљег понуђача одабрала управа КЦ источно Сарајево, што је брзо демантовано. Ипак, то министра без трунке стида и морала није спријечило да настави са криминалним работама и да се према свему одреди у свом познатом стилу – „идемо даље“.

А то „даље“, када је ријеч о Богданићу, може бити само угрожавање људских живота, јер је у угрожавању џепова и новчаника пореских обавезника одавно достигао плафон.

Пошто му је безбједност пацијената посљедња „рупа на свирали“, његов министарски мандат су обиљежила и страшна сазнања о онечишћеним респираторима у КБЦ-у Бањалука, па је више новорођенчади због присуства уља и других нечистоћа у апаратима за дисање морало да буде хитно пребачено у Београд, гдје су спасени у задњи час.

Осим тога, и бубрежни болесници су били жртве сличног немара, прво зато што је фирма „Фресениус“ добила монополски положај на дијализу у Српској, сигурно не бесплатно. Богданића није занимало то што су дијализе на њиховим апартима опасне за пацијенте који тек почињу да примају ову терапију.

Такође, министра-шарлатана није интересовало чак ни то што најмање три године нису вршене контроле исправности дијализатора, иако су упозорење стизала и од самог произвођача, фаворизованог „Фресениуса“. Аларм за узбуну укључио се тек када је због неконтролисане воде у дијалзаторима позлило низу пацијената у Градишци. Али, и то је заташкано, а министар Богданић се опет извукао без посљедица.

До када ће бити тако? Одговор знају само предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.

Они су  свјесни да највећу штету од Богданићевог јавашлука и криминала има управо политичка опција коју они предводе, СНСД, а да се не говори о катастрофалним траговима које овај анти-министар оставља на сваком кораку, када су у питању интереси шире друштвене заједнице, читаве Републике Српске, али и средине из које Богданић долази – општине Теслић.

Свако оклијевање у одлуци да Драган Богданић буде смијењен са мјеста министра здравља Републике Српске и свих осталих функција у јавном животу које заузима, оставиће, прије свега, поразне посљедице на здравствени систем Републике Српске.

Другим ријечима, ако Богданић политички преживи и овај министарски мандат, здравство Републике Српске сигурно неће преживјети његову владавину. Не политички, већ дословно.

Извор: данасњевијести.цом