Ово је хумани младић из Бијељине

Љубомир Мићић има заиста велико срце и један важан циљ - да помогне другима.

Република Српска 15.02.2017 | 21:42 У данашње вријеме брзог живљења, вријеме селфија, друштвених мрежа и углавном лоших вијести које пристижу са свих страна свијета, право је задовољство чути лијепу људску причу.

Управо такву причу има Љубомир Мићић из Бијељине, студент завршне године Стоматолошког факултета у Београду, који се ових дана спрема за свој други одлазак у хуманитарну мисију на афрички континент.

Иде у Занзибар и води тим од 20 људи из цијелог свијета. Занимљиво је да је чак половина хуманитараца из земаља региона.

“Материјал и остала неопходна  помоћ за Занзибар већ је увелико прикупљена, крећемо  21. марта, а моја задужења током 11 дана боравка у овој земљи биће организовање едукативних радионица, рад са дјецом и са пацијентима на терену. Ових дана сам баш узбуђен и једва чекам март и сусрет са мојим новим пријатељима”, каже Љубомир и напомиње да се пројекат ораганизује под окриљем орагнизације Дентисттхеwорлд.



Љубомир је у Африци  боравио и у септембру прошле године. Тада је водио волонтерски пројекат испред Свјетске асоцијације студената стоматологије(ИАДС).

Одлуку је, каже, донио чим је сазнао да се у сиромашним афричким земљама организује стоматолошка хуманитарна мисија. Пријавио се и није зажалио.

Хуманитарна мисија га је тада одвела у Мозамбик, земљу у којој већина становништва живи на ивици сиромаштва и за које је и храна, вода, одјећа, прави луксуз. Према подацима које је овај млади студент изнио, чак 88 одсто становништва никада није посјетило стоматолога.



“Тренутно сам на шестој години студија,  тако да је за мене ова прилика била велики изазов и на личном и на професионалном плану. Сусрео сам се са људима и дјецом код којих се живот своди на потрагу за храном и водом на дневном нивоу. Кад сте суочени са таквим начином живота, по повратку у свакодневницу почнете да гледате другим очима на живот и да цијените све оно што имате, почев од воде, хране електричне енергије, односно оне  базичне животне потребе на које већина нас не обраћа пажњу", каже младић.

"Такође, са професионалног аспекта, учинили смо много за те људе. У сјећању те дјеце остаће урезан први сусрет са стоматологом за већину њих. Третирано је преко 2500 зуба, док је у програм едукације о одржавању оралне хигијене и промене навика у исхрани било укључено око 2000 дјеце узраста од 5 до 16 година. Дефинитивно једно незаборавно искуство које бих свакоме препоручио”, прича будући стоматолог.

Мићић каже да је у Мозамбику култура специфична, жене су ступ куће, раде све тешке послове, брину о дјеци, док мушкарци вријеме углавном проводе у локалним баровима. Каже и да се врло ријетко може видјети складан пар како шета улицама, углавном су то групе само мушкараца или жена и дјеце.

“Економска ситуација је стварно лоша, заиста живе са једним доларом дневно. Просјечна плата је око 2000 до 3000 метикала што  је око 40-50 долара. Познати су по ситним крађама и провалама у куће, па су све веће куће опасане електричном оградом и стално су под напоном. Податак да сами ноћу нигдје нисмо излазили доста говори о безбједности, али и економској ситуацији. О њиховом здравственом систему је сувишно говорити, на састанку са министарком здравља Мозамбика упознати смо са фрапантном статистиком и жељом да наш пројекат прошире на цијелу земљу и објеручке прихвате помоћ која им је понуђена”, прича Љубомир.



Мићић каже да ће у наредној мисији у Занзибару 10 учесника бити из региона и наглашава да је он одрастао и васпитаван тако да на прво мјесто увијек стави човјека, без обзира на све предзнаке.

“Залажем се за помоћ свим људима, не само због професије којом се бавим, већ и због тога што одувијек тако размишљам,  али искрено на нашим просторима врло је тешко пронаћи људе расположене да помогну и разумију туђу несрећу”, истиче саговорник коме је поред предстојећег пројекта у Занзибару понуђена  сарадња у улози коорганизатора на пројектима у Руанди, Панами, Доминиканској Републици. Поред тога, у плану је и организовање пројеката на територији БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе.



“Не постоји материјална ствар која може замијенити осјећај испуњености у тренутку кад некоме помогнете и промијените живот. У своје име могу да кажем да ће примарно и основно увијек и на првом мјесту бити моја жеља да се помогне људима којима је помоћ пријеко потребна, без обзира на вјеру, нацију, пол, политичку припадност, јер смо ми сви на првом мјесту људи, а онда све остало."

"Са таквим циљем и планом крећем у све наредне пројекте и надам се да ће људи добре воље препозанати нашу идеју и у времену које долази наћи начина да се укључе у овакве и сличне пројекте и несебично помогну онима којима је помоћ неопходна”, каже млади студент Љубомир Мићић.

(Бука)