Никола Јокић и Мејсон Пламли - како ће функционисати?

На први поглед, Денвер је довео одличну замену српској звезди, али како ће то изгледати на паркету?

Кошарка 16.02.2017 | 22:45 Помало неочекивано кошаркој јавности стигло је обавештење да су Денвер и Портланд склопили посао где су главни актери били Јусуф Нуркић и Мејсон Пламли. Не толико изненађење гледајући из угла да су Нагетси седмицама уназад планирали да трејдују центра из Босне и Херцеговине, већ из аспекта што се очекивало да ће тим из Колорада довести нешто дефанзивније решење. Јер, одбрана противничких напада у рекету досад је била трн у оку тренеру Мајку Мелоуну. 

С обзиром на чињеницу да је величанствени успон Николе Јокића довео до тога да је српски репрезентативац међу главним звездама НБА лиге у овом тренутку, потрага за његовом заменом можда и није морала да се нађе тако високо на листи приоритета. Јокићсе све брже креће на путу да постане један од најврснијих центара у Лиги где талентованих дугајлија не мањка. 

Гледајући искључиво 2017. годину, Јокићеве бројке су нестварне. Чак 23 поена, 11 скокова, шест асистенција. И све то за 18 утакмица. Од старта године убележио је два трипл-дабла и оно уништење Никса са 40 кошева. Управо захваљујући момку из Сомбора Денвер је врло кратко време направио велики заокрет, постао четврта екипа са најбољим офанзивним учинком досад, одмах иза неприкосновених нападача Голден Стејта, Хјустона и Кливленда. Из тог разлога Денвер је коначно пронашао оно што му је фалило годинама уназад - нападачки идентитет. 

Наравно, не мислимо да Јокићу није потребна замена. Али, у Денверу су очигледно сматрали да морају да пуцају високо и доведу озбиљно појачање. Првог центра директног конкурента за последње место у плеј-офу, који тешко да жели да буде замена, па чак и Николи Јокићу. 

Управо ту и лежи проблем. Денвер сада на располагању има Николу Јокића, Кенета Фарида, Мејсона Пламлија, Данила Галинарија, Хуанча Ернангомеза и Дерела Артура. Где је практично Артур једини прави, природни дефанзивац. Мада ће предност имати трилинг Јокић - Фарид - Пламли, ни Галинари, ни Ернангомез се неће задовољити умањеном минутажом, јер у овом тренутку желе више. Решење проблема могао би да буде трејд италијанског шутера, о чему се пише по америчким медијима последњих дана. Али, то опет не умањује бригу због проблема који би могао да настане на релацији Јокић - Пламли - Фарид. Посебно у случају Денверове прве звезде и новајлије. 

Јер, обојица су нападачки врло способни играчи, а такође и добри асистенти. Пламли није наЈокићевом нивоу, али је дуго радио на себи и резултати су видљиви. Њих двојица би, генерално, могли да буду на паркету заједно, највише из разлога што Јокић поседује тај квалитет више да је подједнако опасан и на спољним позицијама. Али, с обзиром на недавно, лоше искуство „гурања“ из зоне комфора, Денвер не би смео да се коцка. ВећЈокићу да допусти да настави свој развојни пут, неометано.  

Опет, вратићемо се на ранији део текста, где смо поменули да Нагетсима можда и није толико била потребна Јокићева замена. 

Пламли има озбиљан квалитет и није играч кога неко жели да лимитира на 18 минута. Осим што је прескупа аквизиција за тако нешто, предобар је да буде ограничена замена. У Портланду је играо просечно 28 минута и за то време бележио 11 поена, уз осам скокова. Што је више него пристојан учинак. Али, борити се за минуте са Николом Јокићем и Мејерсом Ленардом две су потпуно различите ствари. 

Нема сумње да је Пламли знатно бољи од Јусуфа Нуркића сада, који због повреда доста кубури с формом и изгубио је себе негде успут, упркос добром почетку.

Зато би Денвер требало да поради на томе да пронађе начин да Пламли и Јокић функционишу на терену.

Ту се долази до новог проблема. Пламли може да игра и крилног центра, али на тој позицији се не осећа најбоље. У ери брзих, експлозивних четворки он није играч који може да сачува иоле озбиљнију претњу. Нема толико брзе ноге. Пламли се понекад лоше сналази и против нешто бржих центара. Не треба занемарити чињеницу да се на свакој утакмици својски труди. Опет, питање је да ли ће и то бити довољно?

Јер, руку на срце и све што је Јокић урадио досад, ни он, ни Пламли нису познати као добри одбрамбени играчи у рекету. Чак је и сам српски репрезентативац неколико пута признао да мора више да поради на одбрани. И, примећује се да јесте радио и на том аспекту. Снажни јесу, али нису центри атлетског кова. Што је добра ствар у Јокићевом случају, јер питање је какав би његов учинак на другој страни био на другој страни да је један од оних бржих и експлозивнијих центара. 

Нема сумње да су Јокић и Пламли прилично способни центри. Али, као такви морају да допуњују један другог. То што су квалитетни и способни не значи да ће имати успеха заједно. Посебно јер су у питању играчи донекле сличних карактеристика и немају толико дијаметрално супротних, игри важних детаља који их разликују. Примера ради - да Јокића игра фантастичан напад, а Пламли одбрану. Опет, није то био случај ни када је Јусуф Нуркић био ту. Резултати тог експеримента и даље су свежи. 

То и умањује могућност да Јокић и Пламли буду заједно на паркету у дужем временском периоду. Закључак - у варијантама против екипа са високим центрима њих двојица могли би да функционишу. У другим - тешко. 

У Денверу су, несумњиво, свесни свега наведеног. Зато је и битно да што пре нађу решење. 

Извор: моззартспорт