Интервју - Саша Лукић: Први меч од старта и одмах похвале - Најежио сам се од аплауза!

Саша Лукић о данима у Торину и томе зашто са Синишом Михајловићем прича на италијанском. . .

Фудбал 15.02.2017 | 22:30 Партизан још живи од Саше Лукића – Саша Лукић живи од Партизановог имена.

Само неколко седмица пошто је на рачун црно-белих стигла последња рата обештећења од трансфера 20-годишњег везисте у Торино, чиме је клуб из Хумске 1 добио финансијски кисеоник да прегура наредних неколико месеци, младом репрезентативцу Србије је указана част да почне први званичан меч за популарне Бикове.

У убедљивом тријумфу над Пескаром (5:3) представио се Италијанима врло добром игром, подсетивши да је производ чувене школе у "Земунелу", званично друге најпродуктивније у Европи (иза Ајаксове). Руку на срце, није било гола, ни асистенције, међутим, у другачијој спортској култури од овдашње цени се полетност и игра у оба правца коју је за скоро сат времена показивао Лукић за шта је награђен аплаузом са трибина “Олимпико гранде” стадиона пре него што је уступио место Сенегалцу Акваху.

"Презадовољан сам. Знао сам, док је утакмица трајала, да све радим како је договорено, али то да ми приликом измене аплаудирају сви људи на стадиону… Тек онда сам био сигуран да су ме навјачи прихватили. Најежио сам се! Ипак долазим из Србије, лиге далеко скромнијег квалитета од Серије А, имам тек 20 лета и сваки минут на терену у овако великом клубу је успех. Посебно кад и други тако оцене. Срце ми је пуно, јер се мој стартни деби десио пред очима оца Раденка и мајке Весне, последних месец дана присутних у Италији, да ми се нађу", усхићено говори Саша Лукић за МОЗЗАРТ Спорт.



Пре Пескаре (одликовао се тачним и сигурним пасом, медији пишу и како је тактички одлично стајао) играо је на пет првенствених и једној куп утакмици, на позицији методисте (италијански назив за централног везисту кад екипа дејствује са три играча на средини терена). Каже, тако је природно.

"Кад сам потписао уговор челници су ми предочили да ћу шансу добијати постепено, да морам прво да се навикнем на животне и фудбалске захтеве у Италији. Тако је било, играо сам помало, али радио напорно, јер овде сваки минут мора да се заслужи. Засад делује да користим прилике. Од тога је ипак битније што смо коначно победили, пошто смо у последња два месеца необјашњиво губили  бодове".

Момку из Варне, крај Шапца, прилагођавање на Серију А олакшава чињеница да покрај себе на терену има Адема Љајића, а на клупи још једног Србина, Синишу Михајловића.

"Јесте лакше, али се вара свако ко мисли да због тога имам попуст. Напротив, шеф ми је рекао да научим језик и да се трудим да што чешће причам на италијанском. Отуда, два до три пута седмично похађам часове, недавно сам на првој конференцији за медије на питања ваших колега одговарао на италијанском, а ево и детаља од прекјуче: у свлачионици, пред дуел са Пескаром, Синиша ми све време причао на овдашњем језику. Што је и боље за мене, јер тако брже учим".

Миха ужива статус тренера који се профилисао у Серији А, где га доживљавају другачије него Срби док је био селектор.

"Док нисам дошао у Торино нисам схватао колико је популаран и цењен. Уверио сам се да је све то оправдано, јер је наш тренер играо у великим клубовима, био у Интеру у његовим најуспешнијим данима и толико га поштују да то мора да се осети. Не може се препричати. Да ли је строг? Хм, јесте, али кажу да тако треба и то је у реду. А ја вам кажем и да зна да подигне атмосфгеру, опусти играче, зависно од тренутка".

Миха је покрај терена, а на њему још један некадашњи партизановац.

"Адем Љајић ми је огромна подршка. Од првог дана је уз мене, не само на речима, него ми и делима помаже. Посебно о томе шта ме све чека у Калчу, јер га је он изучио до детаља, ово му је већ седма година у Серији А, играмо на сличним позицијама због чега је сваки његов савет драгоцен".

Прва звезда тима је, ипак, Андреа Белоти.

"На мене је оставио снажан утисак. Момак је ‘паклен’, много ми се свиђа начин његове игре. А посебно импресионира што скоро на свакој утакмици тресе мрежу. Пазите, ми смо осми на табели, а он трећи на листи стрелаца са 17 голова, само једним мање од Џека и Игуаина. Није ни чудо што га траже озбиљни европски клубови. Читам то и код вас на МОЗЗАРТ Спорт, где редовно пратим и дешавања у међународно и српском фудбалу, мом Партизану. Ипак сам осам година провео у Хумској 1 и природно је да бившим саиграчима желим да врате титулу", смешка се Саша Лукић, Торинов залог за будућност, јер је уговором везан до јуна 2021. године.

НЕКА СЕ ДРУГИ ПЛАШЕ НАС – МИ СМО ШАМПИОНИ

Са неколико играча из Серије А (Сергеј Млинковић Савић, па његов брат Вања који стиже на лето управо у Торино, Никола Нинковић, Саша Лукић), али и осталим момцима из једне од најталентованијих генерација српског фудбала (Андрија Живковић, Марко Грујић, Мијат Гаћиновић, Немања Максимовић), Србија и те како има чему да се нада на Првенство Европе младих репрезентација, у Пољској.

"Пазите, наша група са Шпанијом, Португалом и сензационалном Македонијом јесте тешка, али… Ми смо прваци света и шампиони Европе у конкуренцији омладинаца. Имамо велике играче. У великим клубовима. Према томе, нека се други плаше нас, а не ми њих", додао је везиста нашег тима.

Извор: моззартспорт