За ексхумације ''лежи'' милион КМ

На рачуну Тужилаштва БиХ мирује око милион марака намијењених за ексхумације и идентификације, а истовремено из ове институције споро тражење несталих, на које упозоравају представници српског народа, правдају недостатком новца.

Босна и Херцеговина 13.02.2017 | 16:27 И док новац за потрагу за несталима постоји, у Тужилаштву неријешено стоји чак 145 захтјева за ексхумације, од чега су 120 путем Института за нестала лица БиХ поднијела удружења породица несталих Срба. Још се трага за 1.700 српских жртава.

Саговорник  близак Тужилаштву БиХ каже да је око милион марака доступно на рачуну те институције.

''Тај новац Тужилаштво добија директно од Савјета министара БиХ. Одговорно тврдим да тренутно на рачуну имају око милион марака'', рекао је он и додао да је оваква ситуација могућа, јер Тужилаштво БиХ никоме не подноси извјештаје о утрошку тог новца.

''Тужилаштво би Институту за нестала лица БиХ требало да подноси извјештаје о трошењу новца, али то не ради, па су манипулације процесом тражења неограничене'', каже он.

Члан Савјетодавног одбора Института за нестале и предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић напомиње да овај проблем, који је довео до застоја у процесу тражења несталих Срба, датира од оснивања Института 2008. године.

''Тада није било српског члана Колегијума директора па је омогућено да се из права и обавеза Института изузме трансфер средстава за тражење и то пренесе на Тужилаштво БиХ. Зато Институт од тада више није активни учесник планирања ексхумација и идентификација. Све се свело на надлежност за чување посмртних остатака, а закон се крши и у том сегменту'', каже Мандић.

Појашњава да су и Институт и Тужилаштво новац за ту намјену издвајали све док је приоритет било тражење несталих припадника бошњачке националности, али потрошена средства никад нису оправдана. Додаје да је, кад је већина тог посла завршена и кад је требало појачати тражење несталих припадника српског народа, та пракса прекинута.

''Новцем за ексхумације и идентификације намијењеним Институту почело је да располаже Тужилаштво које ускраћује новац за тражење несталих Срба. На примјер, још нису платили ни дуг за пробно копање и ексхумације на градском сметљишту у Бућа потоку, гдје су тражена тијела убијених сарајевских Срба'', рекао је Мандић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да је нелогично да Тужилаштво уопште располаже тим новцем, јер ексхумације не спадају у тужилачке радње. 

''Та средства треба да буду у институцијама које се баве питањем тражења несталих. Тужилаштво треба да издаје наредбе, али не би требало да одлучује о новцу за копање. Сада они свјесно успоравају процес или га опструишу правдајући то тврдњом о недостатку средстава'', каже Којић.

Напомиње да су тим новцем раније располагала окружна и кантонална тужилаштва, затим Институт, након чега је 2011. донесена интерна одлука да тај новац из буџета иде Тужилаштву БиХ.

Члан Колегијума директора Института Милутин Мишић раније је изјавио да ниједно тужилаштво нема механизам којим је обезбијеђена транспарентност утрошка новца и да ниједно не поштује Закон о јавном набавкама.

Канцеларија за ревизију институција БиХ упозорила је у ранијим извјештајима који се односе на рад Тужилаштва БиХ на злоупотребе у трошењу новца за ексхумације.

Тужилаштво БиХ је половином прошле године тражило чак два милиона КМ додатног новца за ексхумације, а након што им то није одобрено, саопштило је да је наставак ексхумације у јами Радача код Мостара неизвјестан. Додатни новац Тужилаштво је осим за Радачу тражило и за подручје у Бућа потоку, а на обје локације тражена су тијела несталих Срба.

У Институту за нестала лица БиХ тада су казали да је индикативно што прича о недостатку новца крене сваки пут када почетак ексхумације даје резултате.

Извор: Глас Српске