Са Денвером у сталном контакту, надам се да ће ме видети људи из репрезентације Србије!

"Прошле године су долазили да ме гледају, то је знак да прате мој играчки развој. У овом тренутку, не желе да ми стављају притисак на леђа, како не би размишљао о НБА", каже Никола Радичевић.

Кошарка 18.02.2017 | 21:45 Каријера Николе Радичевића имала је готово па типичан ток за многе младе кошаркаше из Србије. Врло рано напустио је родни Чачак, окушао је срећу у млађим категоријама Партизана, а већ са 18 година обрео се у Севиљу, где је задужио опрему тадашњег Кахасола, данас Бетиса. И, за разлику од многих који су се „изгубили“ негде у међувремену, Радичевић је успео.

Нешто више од четири године касније Радичевић представља окосницу Бетиса и једног од кључних шрафова тима Жана Табака. Ипак, Бетисова форма у последње време, па има чак пет узастопних пораза у првенству, али је и даље у сигурној зони. Али, Радичевић је увек некако искакао од осталих. Реалу је убацио 20, а Манреси 21 кош. 

Некада млади репрезентативац Србије је током последње две године имао и здравствених проблема, од упале слепог црева, до повреде кука која је изискивала операцију и дужи опоравак. 

"Истина, пре те повреде кука имао сам проблем са слепим цревом. То је било тешко време за мене, једно од најтежих досад. Породица ми је мнгоо помогла, као и људи у клубу. Срећом, све је сада иза мене и могу да се посветим само кошарци. Најтеже од свега било ми је то што сам по цео дан био само кући и нисам могао да се крећем", каже Радичевић у разговору за андалузијски лист Естадио Депортиво. 

Сада када је ухватио налет добре форме шпански новинари се питају да ли је то оно најбоље што 23-годишњи плејмејкер може да пружи?

"У последње време играм добро, са доста самопоуздања. Очигледно је да постоји доста аспеката игре које треба да поправим, али се ја осећам добро, уживам у игри. Саиграчи и тренери се ослањају на мене, што ми је јако важно".

На питање да ли себе више види као бека или организатора игре, уследио је логичан одговор.

„Одувек сам више волео да погађам, мада то није најбитнија ствар у кошарци. Радим све што могу да помогнем тиму. Ако се нађем у ситуацији да погодим, урадићу то, али ако видим саиграча у бољој позицији, радо ћу поделити лопту. Волим добру комуникацију са саиграчима“.

Никола Радичевић је на НБА Драфту 2015. године изабран као 57. пик од стране Денвер Нагетса, а оно што је шпанске колеге интересовало јесте да ли себе види као саиграча Николе Јокића „преко баре“.

„Много је детаља који одлучују тако нешто. Пре свега, фокусиран сам на свој тим и задатке које сада имам. Истина је да сам у сталном контакту са људима из Денвера. Прошле године су долазили да ме гледају, то је знак да прате мој играчки развој. У овом тренутку, не желе да ми стављају притисак на леђа, како не би размишљао о НБА. Када време буде дошло разговараћемо, па ћемо видети. Сада имам друге приоритете“.

Да ли то значи да би Чачанин волео да се прво опроба у неком јачем, европском клубу, пре него што оде у НБА?

„То је опција такође, али све зависи од Бетиса, Денвера и мене. Волео бих да играм у Евролиги“.

А шта је са репрезентацијом Србије?

„Србија тренутно има најбољег плејмејкера Европе у својим редовима, Милоша Теодосића, а уз њега су и многи други квалитетни играчи, пре свих Стефан Јовић. Све је у томе да те запази неко из репрезентације, а ако будем добар, сигуран сам да ће ме неко приметити пре или касније“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс