Анализа - видео: Леонардо у шпицу – шта то значи?!

Пет разлога за прекоманду Бразилца. . .

Фудбал 15.02.2017 | 00:00 Леандре Тавамба на клупу – Леонардо да Силва Соза у напад! Да тамо игра у пару са Урошем Ђурђевићем.

То је план струке Партизана, најбоље оцртан на трави терена у Лимасолу, где су црно-бели јутрос завршили припреме на Кипру и одакле за Београд носе сазнање да ће Бразилац у другом делу сезоне играти – шпица.

Промена позиције, у изведби Марка Николића, увежбавана на тренинзима и коришћена на контролним утакмицама - од којих је последња са Уралом била најбољи пример те идеје - утемељена је на више основа.

Прво, најважније: Леонардо је гол-играч. Дао их је 13 на 19 утакмица, први је стрелац Суперлиге, „слуша“ га лопта, зна да испрати акцију и онда се чини природним да делује још офанзивније.

Друго: ако је он спаковао 13 комада за Парни ваљак, а Урош Ђурђевић још 11 (на 15 мечева) зар онда није логично да најефикаснији играчи буду тандем, покушају да сарађују, без бојазни да би један другом могли да „украду“ који погодак?

Треће:  за време боравка у Словенији и на Кипру Леандре Тавамвба није убедио стручни штаб да је играч за првих 11. Припреме је завршио без гола (затајио је у реализацији и на тренинзима) и док се не процени да ли је то последица чињенице да је Камерунац паузирао од окторба, кад је завршио сезону у Каирату, или се не уклапа у оно што Партизан тражи, боље да напред играју фудбалери који су показали колико су опасни по голмане у Србији.

Четврто: ако Тавамба (још) није одушевио онда су на припремама Марко Јанковић и Немања Михајловић наговестили да би могли да имају конкретнију улогу него јесенас. Како би им нашао позицију у пренатрпаном везном реду - где је углавном све добро функционисало у првом делу сезоне - Николић се досетио да Леонарда пребаци у напад и тако ослободи једно место иза њега. Реч је позицији левокрилног везисте, коју је у генералној проби са Уралом покривао Ален Стевановић само из разлога што Јанковићу више одговара да игра десно. А ако Михајловић добије предност (чини се да је то једина дилема пред пролећну премијеру са Радом) онда ће он играти левог спољњег и буде ли подсетио на играча из првог дела 2016. биће то вишеструки погодак у мету.



Пето: погрешно је схватање да ће Леонардо бити разбијач – какав је, на пример, Ђурђевић – њему је струка пре наменила улогу такозваног „лутајућег шпица“, чији задатак је да се „извлачи“ ван казненог простора, прими игру на себе и онда се залети на ривала, у покушају да са новим колегом у нападу „измисли“ гол. Њих двојица су први и трећи најбољи стрелци у припремном периоду (између Ђурђевићевих седам и Леонардова два, колико има и Ђорђе Јовановић, ушуњао се све бољи Михајловић са четири поготка), с тим што ваља имати на уму да квалитет више Бразилца. Асистенције. И још нешто: црно-бели број 42 је можда и логично решење у тренутку кад се чека Леандре Тавамба, продаје Валери Божинов (није ишао на Кипар), опоравља Душан Влаховић, док би био превелики ризик у јурњаву за титулу кренути са 18-годишњим Ђорђем Јовановићем, који има квалитет, али према Николићевим речима „још мора да учи“.



Замисао је да померањем Леонарда да Силве Созе у напад неће трепити везни ред Партизана. До тог утиска стигло се подсећањем да је јесењи учинак Бразилца везан махом за голове и да се, руку на срце, није истакао у основним задужењима због којих је доведен. Да разиграва екипу. Чак је на неким утакмицама на којима је био стрелац све до тог тренутка деловао неубедљиво и као један од лошијих играча црно-белих (Рад, вечити дерби, Металац). Због тога и те како има смисла померити га напред, с тим да онда остаје отворено питање проналаска класичне „десетке“ у наредном прелазном року.

Јер, Партизан нису само голови. Мора да буде и врцавости.

Извор: моззартспорт