Да ли незапослени бирају посао?

Више од 80 одсто незапослених који се пријављују на евиденције корисници су здравствене заштите, а велика већина њих је ту само због остваривања бенифиција које добију као незапослена лица.

Република Српска 13.02.2017 | 07:20 На ово упозоравају бх. послодавци, који сматрају да је велики проблем то што велики број особа које су евидентиране као незапослени у ствари не жели посао.

Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, сличног је мишљења, наводећи да је најбоље да особа која одбије посао буде скинута с евиденције.

"Та особа или негдје већ ради или јој се не ради, а остварује права одређена на основу незапослености. За здравствено осигурање незапослених се годишње издвајају огромна средства", казао је Шкребић.

Борис Пупић, стручни сарадник за односе са јавношћу, информисање и издаваштво Агенције за рад и запошљавање БиХ, навео је да је, према посљедњим подацима за децембар прошле године, право на здравствену заштиту остварило 417.497 особа или 81,86 одсто лица од укупно регистрованих незапослених у БиХ.

Ранка Мишић, предсједник Савеза синдиката РС, казала је да се често у јавности чује прича да се велики број људи пријављује на Завод за запошљавање РС да би имао здравствено осигурање, али да сви прописи кажу да су људи који су позвани са евиденције да раде, дужни да се одазову.

Она је нагласила да ниједном грађанину РС нико не може и не смије ускратити право на здравствену заштиту.

Маја Т., незапослена Бањалучанка, каже да није истина да незапослени одбијају посао, већ да га нема, а знају годинама да долазе на биро.

"Најлакше је рећи да људи неће да раде, а у ствари нема посла или је преко 'штеле'", каже она.

Из Фонда здравственог осигурања РС саопштено је да Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС посредством Завода за запошљавање врши уплату доприноса за здравствено осигурање незапослених лица.

"Буџетом РС утврђују се планирана средства за ову намјену, која су у 2014. години износила 61 милион КМ, а у 2015, 2016. и 2017. години 60 милиона КМ", наводе у Фонду.

Сафудин Ченгић, члан Управног одбора Удружења послодаваца у ФБиХ, каже да у великој мјери стоји констатација да људи са бироа не желе посао већ само на основу тога користе здравствену заштиту.

"Недавно смо имали ситуацију да смо тражили раднике за рад у трафикама, значи, продавали би карте за превоз, новине и слично. Тражили смо од Завода за запошљавање ФБиХ четири такве особе. Они су нам понудили десет лица која одговарају нашим захтјевима. Од тих десет, нашу понуду је одбило девет њих, уз образложење да чувају баку, дјецу и сличне изговоре. Просјечна плата продавача у трафикама је између 750 и 850 КМ", истакао је Ченгић.

(Независне)