Боријелова филмска прича о животу...!

Од очевог мафијашког смакнућа у Напуљу, преко понуда Реала и Ситија до Тотијевих сурових шала. . .  Ко воли италијански фудбал морао би да прочита следеће редове. . .

Фудбал 13.02.2017 | 16:00 У поређењу са очекивањима која су се пред њега постављала док се пробијао на велику сцену - Марко Боријело није урадио скоро ништа. Али ако све његове резултате ставимо наспрам проблема на које је наилазио - рекло би се да и није прошао толико лоше. Напротив.

Уосталом, не успе свако да се избори са трагичним сећањем какво је мафијашко смакнуће оца које је Боријело као 11-годишњак доживео у родном Напуљу. Испрва није ни био сигуран, надао се да је отац само киднапован или је бар изгубио памћење и само нестао. Али касније је полицијски доушник све испричао.

“Напуљ ми је украо оца, али не и дивно детињство које сам провео тамо. Напуљ ме је свему и научио… Није ми украо понос  који осећам због тога што после очеве смрти нисам упао у неке кланове који би започињали нове ратове.  Камора ми је убила оца, алиа ли не и љубав према Напуљу. Није то више град у коме живим, али свако мало осетим потребу да му се вратим, тек да се подсетим на звуке, мириса, узбуђење места”, каже 34-годишњи нападач у интервјуу за Газету дело Спорт.

Сада је нападач Каљарија, али знао је Боријело и за боља времена. Зна и да је могао да има и још боља.

“Увек сам даао све од себе, али могао сам да извучем више. Међутим, некад фудбал одлучи за тебе. Могао сам да имам већу каријеру да сам био већи дипломата, да сам се мало више фолирао. Али ја кад мислим да сам у праву ја стојим уз то. На пример, у Ђенови је екипа престала да слуша тренера Давидеа Баљардинија, па сам ја стао у његову одбрану. Само да би он избацио из стартне поставе зарад мира у екипи. Два дана касније је и он признао да је погрешио, а ја сам постигао два гола која су нам обезбедила опстанак”, присећа се.

Нису, додуше, баш сви били одушевљени Боријелом. А Марко није био умео да извуче корист из неких ситуација у којима је могао.

“Последњег дана прелазног рока августа 2010. године, седимо код мене. Три директне линије. На једној Ањели, на другој Росела Сенси, на трећој Галијани. Могао сам у Манчестер Сити, јер је Милан хтео Робиња. Могао сам у Реал, јер је Бронзети преговарао са Флорентином Перезом о трампи за Карима Бензему. Рома је нудила исти уговор као и Милан, мој менаџер ме је гурао у Јувентус на позајмицу. На крају ми се све смучило и остао сам у Милану, иако ме је Галијани упозорио да нећу бити у тиму за Лигу шампиона ако останем. Довели су већ Златана Ибрахимовића, па га и разумем. Касније ми је у бару на Ибици и рекао да је Алегри једноставно више волео Алесандра Матрија”.

Није то била једина лоша успомена…

“У Роми су Тоти и Де Роси у птрљажном простору окачили гумену змију. Ставили су је да виси изнад мог рамена. Умало се нисам онесвестио. Урадили су то још једном. Ваљда је уживање гледати како Боријело пати”, помало љутито ће Боријело,  иначе познат по томе што редовно погађа у сусретима против бивших клубова.

Баш недавно је погодио у ремију Роме са Каљаријем (2:2). Са друге стране, био је стрелац за Рому против Милана. Посебан пик имао је на Јувентус. Макс Алегри је због њега цепао сако крај аут линије. Антонија Контеа је волео.

“Највише сам научио од њега. Имао сам у Јувентусу проблем и ван терена и он је помогао. Навијачи су били против мене, вређали ме, па је Конте организовао састанак са двојицом вођа ултраса. Он им је објаснио да никада пре нисам одбио Јувентус. Поверовали су и настало је примирје”.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес