Најплаћенији посао - парламентарац у БиХ

Парламентарци у Босни и Херцеговини имају знатно виша примања у односу на просјечне плате него њихове колеге у много богатијим државама.

Босна и Херцеговина 11.02.2017 | 11:50 На вијести о висини плата посланика свих парламената у регији, али и политичара на разним нивоима власти, свим привилегијама које уз то иду, попут накнада за одвојени живот, станарина, дневница, топлог оброка или службених аутомобила, они који су их бирали могу само немоћно слијегати раменима. Често је оно што зараде тешким радом у мјесец дана или минималац, или, у најбољем случају, плата у висини државног просјека.

О својим платама и накнадама одлучују сами посланици, доношењем одговарајућих закона, па су тако ових дана и посланици Вијећа народа парламента Федерације Босне и Херцеговине себи повисили накнаде за одвојени живот. Ријеч је о накнади за закуп стана и трошкове смјештаја оним посланицима који имају пребивалиште најмање 70 километара удаљено од Сарајева. Умјесто 300 евра, убудуће ће примати 400 евра.

Своју су одлуку образложили усклађивањем те накнаде с другим вијећем у парламенту ФБиХ, Представничким. Но, нису се сви сложили с таквом одлуком.

"Умјесто да се накнаде изједначе снижењем, одлучили су се на повећање", примјећује Предраг Којовић, посланик "Наше странке" у Вијећу народа парламента ФБиХ.

Иако је Којовић члан комисије која је одлучивала о висини накнаде, а његов глас против требао бити пресудан, одлуку су донијели без његовог присуства и знања. У изјави за Ал Џазиру тврди да су за његово противљење повећању износа добро знали, па су му очито одлучили "иза леђа". Према његовом мишљењу, "накнада за одвојени живот је неутемељена, неморална и апсурдна".

Предраг Којовић подсјећа како медији сваког дана доносе вијести о социјалним неправдама, политичком криминалу, корупцији и непотизму, у које је "већ 20 и нешто година укључена власт, која се, мање-више, састоји од истих политичких партија које владају и данас".

"Нажалост, грађани упорно, упркос информисаности о свему, слободном вољом гласају за исте те партије и људе. Да ли је ријеч о некој подврсти стокхолмског синдрома, или о нечему другом, питање је на који одговор можда могу дати експерти из психологије или социологије, а не ја", каже Којовић.

И у Центрима цивилних иницијатива указују на то да јавност неће бити нимало благонаклона према таквој одлуци парламентараца БиХ, "наводећи како у прорачуну нема новца за много важнија питања".

"ЦЦИ већ дуже вријеме истиче потребу повећања социјалне осјетљивости унутар институција и усклађивање примања и привилегија политичара с општом ситуацијом у друштву, као и потребу пуне транспарентности у том контексту", каже Ана Лучић из ЦЦИ-ја.

Ал Џазира је покушала доћи до података о висини плата и свих накнада те, уз помоћ невладиних организација, сложити коцкице мозаика прорачунских издвајања за посланике. Према подацима којима располаже ЦЦИ, укупна примања посланика у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, уз укључени паушал (365 евра), накнаду за одвојени живот (150 евра), накнаду за смјештај (245 евра), превоз те топли оброк, крећу се између 2.400 и 3.250 евра.

Већа примања, наравно, имају они с више година стажа, као и посланици који примају накнаде за одвојени живот, смјештај или превоз. Најнижа основна плата посланика у државном парламенту износи 2.000 евра, наводи ЦЦИ, док је просјечна плата у држави 433 евра.

Плате посланика у Вијећу народа парламента Федерације БиХ крећу се од 1.250 до 1.600 евра (просјечна плата у ФБиХ износи 435 евра). Уз плату добијају паушал који износи 320 евра, споменуту накнаду за одвојени живот од породице и смјештај у мјесту рада у износу 400 евра, накнаду трошкова превоза, топли оброк... Представничко вијеће парламента ФБиХ није доставио тражене информације.

У Републици Српској спремно су одговорили на Ал Џазирин упит о висини примања. Навели су како је плата професионалног посланика у Народној скупштини РС 1.300 евра, а непрофесионалног 910 евра. Просјечна плата у РС износи 427 евра.

Једина накнада на коју посланици имају право јест подмирење путних трошкова. Они који за долазак на засједања или друге службене активности употребљавају своје возило имају право на накнаду трошкова од 15 посто цијене литра погонског горива по пређеном километру пута.

Бањалучки Центар за истраживања и студије "Геа" годинама је пратио примања посланика у Босни и Херцеговини те их поредио с просјечним платама, али и износима какве имају њихове колеге у другим европским државама. Испоставило се да парламентарци у Босни и Херцеговини имају знатно виша примања у односу на просјечне плате него њихове колеге у много богатијим државама.

"Иако смо, након истраживања проведеног прије пет година, између осталог, препоручили да се осигура усклађеност висине плате посланика и делегата са висином просјечне плате у Босни и Херцеговини у максималном односу 3:1, или укину скривени облици плате као што је мјесечни паушал, није нам познато да је иједан парламент урадио нешто конкретно у складу са њима", указује Огњен Ђукић из Центра "Геа".

Занимљив је и поглед у сусједство. Подаци о платама посланика у Народној скупштини Србије, доступни на страницама овог парламента, показују да мјесечна примања износе 550 евра. Иако је просјечна плата у тој држави 431 евро, а минимална 185 евра, грађанима није за утјеху то што су им посланици слабије плаћени него код сусједа.

Но, сви посланици имају право на такозвани посланички додатак у мјесечном паушалном износу у висини 40 посто пуног износа плате, односно 220 евра.

Посланици који живе изван Београда за закуп стана мјесечно добијају 35.000 динара (282 евра). Уз то, имају право на додатну накнаду у висини 40 посто просјечне плате у држави, што износи додатних 19.300 динара (156 евра).

Неизоставна ставка која зависи од посланика до посланика јесу и рефундирање трошкова за путовања својим возилом, дневнице за пут унутар државе (1,2 евра по дану), али и у иностранству (15 евра дневно).

Иако су информације о примањима посланика у Народној скупштини Србије лако доступне, а то представничко тијело проглашено једном од најтранспарентнијих институција у Србији, посланици не уживају велико повјерење грађана.

Указују на то и из Отвореног парламента, коалиције невладиних организација коју је прије неколико година покренула удруга ЦРТА, наводећи податак из једног истраживања по којем 59 посто испитаних сматра да посланици у Скупштини Србије "више брину о интересима својих политичких странака него о интересима грађана".

"Већ годинама је једно од главних питања у јавности колико посланици зарађују. Примања посланика у Србији јесу виша од просечних примања у Србији, али су знатно мања од примања већине посланика у парламентима у региону. Као представници грађана, посланици треба да полажу рачун грађанима и ми морамо да знамо шта конкретно и како они раде, као што имамо право да знамо колико су плаћени", указује Јована Ђурбабић из Отвореног парламента.

У причама о посланичким примањима, наставља Ђурбабић, заборављају се како заступају интересе грађана и на тај начин "често се губи суштина и скреће се пажња са других битних ствари, као што је питање квалитета закона које усвајају, а који утичу на животе свих грађана".

Док је у Хрватској законом дефинисан износ минималне плате, а за ову годину износи 439 евра, у сусједним државама одређена је минимална сатница.

Радницима у Србији исплаћује се минимално 1,05 евра по сату, што гарантује плату од 185 евра.

Исплате минималних примања у Федерацији Босне и Херцеговине дефинисане су Општим колективним уговором, по којем најнижа сатница, прије опорезивања, не може бити нижа од 1,18 евра.

Истим актом дозвољено је да се тај износ посебним колективним уговорима снизи до 0,83 евра.

Прерачунато, минималац може износити од 140 до 195 евра.

Најнижа плата у Републици Српској износи 200 евра.

И у Хрватској се врло често прича о платама саборских посланика, али и накнадама које примају, уз сличну примједбу - да нису у Сабору и да мало раде, а пуно за то добивају. Просјечна плата хрватског посланика износи 1.900 евра, а хрватског радника 758 евра. Но, више је оних чије се плате крећу на нивоу минималца, који службено износи 439 евра.

Као и у окружењу, и хрватски посланици уз плату добијају 200 евра такозваног посланичког паушала те 134 евра накнаде за одвојени живот.

Они који имају пребивалиште најмање 50 километара удаљено од Загреба имају право на трошкове најма стана у износу 335 евра те плаћене режије у износу 67 евра. Дневница за службено путовање по држави износи 20 евра, а трошкови кориштења приватног аутомобила у службене сврхе подмирују се с двије куне (27 евроценти) по пређеном километру.

Коментаришући издвајања за парламентарне посланике, економски аналитичар Дамир Новотнy ипак указује на то да "никако не смијемо упасти у замку да се политичари мало плаћају, јер о квалитету политичке елите у великој мјери зависи квалитет политичког система и, коначно, квалитета живота свих грађана".

Упућује на праксу развијених чланица Европске уније у којима "изабрани политичари остварују релативно високе нивое накнада за обављање својих професионалних политичких функција, а главни разлог за то је превенција корупције".

С друге стране, за државе у транзицији напомиње да "још имају снажан осјећај егалитаризма, који доводи до притисака бирачког тијела на снижавање накнада изабраним политичарима, чиме се снижава квалитет политичке елите и повећава ризик од корупције".

"Проблем транзицијских земаља југоисточне Еуропе јесте у томе што су политичари лоши, институције се споро развијају те је због тога економска активност врло слаба и недостају квалитетна и високо плаћена радна мјеста. Тада се отварају сва могућа питања друштвених односа, укључујући и питање накнада за рад политичара", закључује Новотнy.

Извор: Ал Џазира