Анализа: Како се тражи Звездина деветка? За двије године - девет нападача и 58 голова!

Црвено-бели су после одласка Уга Вијере били принуђени да рестартују снаге у нападу. Боаћи, за сада, показује озбиљан квалитет, али можда и разлогом постоји бојазан код навијача.

Фудбал 10.02.2017 | 00:00 „То је оно што нам је требало”, одјекује јединствен глас навијача Црвене звезде после три гола Ричмонда Боаћија, придошлице из Латине, на две припремне утакмице у Пафосу. Повремени репрезентативац Гане јесте показао завидну фудбалску писменост и голгетерски њух достојан предводника напада српског шампиона... Међутим, у целој причи постоји једно „али”, проистекло из чињенице да је Џошуа Паркер имао сличан, силовит старт у припремном периоду, али је касније у кратком року постао један од највећих промашаја у историји Црвене звезде. Отуда и блага бојазан, резервисаност, код појединих фанова црвено-белих боја да се Боаћи не претвори у жабу из култног цртаног филма која пред очима власника плеше и игра на нивоу највећих светских поп звезда, а пред широким аудиторијумом само крекеће.

Јесте на Маракани претходних година тражење квалитетног штопера представљало потрагу за Златним гралом (верују сад да је Фримпонг тај), али довели су и камару нападача. Сви су имали префикс појачања, али је много више од прелазне оцене заслужио само ове зима продати Португалац Уго Вијеира. Да није било дисонантних тонова с Управом и стручним штабом током јесени, Португалац би, врло вероватно, заслужио одличну оцену. Уосталом,Вијеира је постигао 27 голова у званичним мечевима, а остала петорица нападача доведена од зиме 2015. године 31 гол.

Било је међу њима и „специјалаца”, попут Предрага Сикимића који није пристигао из Вождовца за симболично обештећење да би био прва опција, већ да би искуством допунио арсенал Звездиног оружја. Како било постоји она стара фудбалска мисао, или ненаписано правило, да права деветка мора да се чека, понекад истрпи, јер када пробије баријеру способна је и ушима да постиже голове. Међутим, садашњост Црвене звезде је таква да нема времена да чека, нити да ствара величине блиндиране десетогодишњим уговором какве су својевремено имали Душан Савић или Зоран Филиповић.

ГРЕШКЕ СА САЛАМИЈЕМ И ПАРКЕРОМ

Рећи ће на Маракани, можда и с правом, да су ове зиме били принуђени да рестартују снаге у шпицу, јер се Уго Вијеира, који је и као грешник у подсвести свих у клубу био прва опција, одлучио за одлазак у Јапан. Кожу Португалца, пре свега, треба да навуче поменутиРичмонд Боаћи, а велика очекивања стављена су пред Милана Павкова и Срђана Вујаклију...Дакле, долазак три нападача уз искусног Сикимића, још присутног Орландића (има одличну статистику), и снага које долазе оличене у Романићу, Вучићевићу и Дејану Јовељићу,наговештава борбу до последњег тренинга, не само када је у питању епитет стартера, него и место у протоколу. Посебно, ако се узме у обзир да ће актуелни шеф стручног штаба можда остати доследан формацији 4-2-3-1.

Међутим, и ту постоје две школе мишљења. Једно је да Црвена звезда мора да има озбиљну конкуренцију која ће избацити квалитет. А друга каже да се таквим приступом тешко може направити шпиц вредан пет милиона евра.

„Не сматрам да имамо вишак играча у шпицу. Као што знате, мали Јовељић је имао мононуклеозу, морао је да паузира шест месеци и сигурно није спреман за сениорски фудбал. Паузу је имао и Вучићевић, Романић је играо само за омладинце и сада размишљамо шта је најбоље за њега”, објаснио је недавон Звездан Терзић.

Како било, Звезда је за две године довела девет нападача, има у магацину три бисера из омладинске школе, а пред собом изазов „морања” освајања трофеја. Имају у Звезди легитимно право да верују да су погодили с Боаћијем, те да сматрају да би Милан Павков после озбиљног брушења могао да буде адут извучен из алтернативне селекције. Све то стоји, али било би поразно за све челнике и људе из спортског сектора да на лето, уочи европских квалификација, поново као један од приоритета прелазног рока означе довођење нападача. Јер гледајући таленат и године свих шпицева које српски шампион има на распологању, некако је логично да Звезда не купује нападаче у наредне три године. Можда је то једини прави пут и доказ да се може направити „килер” с тржишном вредношћу већом од три милиона евра.

Ако, тамо негде у јуну, из Љутице Богдана чујемо глас о томе да им је потребан још један центарфор, значиће то само једно – да постоји грешка у систему вредновања или да просто не умеју да сачекају нападача. Уосталом, Вијеира је по доласку у Београд пролазио кроз тежак период, можда и незаслужено крао минутажу Луки Јовићу, али је после 149. дербија експлодирао. Само што је сада конкуренција још јача. Неко ће морати да отпадне, неког ће прегазити конкуренција, а неко ће од тројице придошлица и још толико талентованих дечака испливати у наредних годину дана.

Вероватно да је онда то тај прави.

ЗИМА 2015. ГОДИНЕ

Гболахан Салами (Вори Ворс) 0 утакмица – 0 голова

Петар Орландић (Зета)      34 утакмице – 15 голова

Џошуа Паркер (Домжале)       12 утакмица – 4 гола

ЛЕТО 2015.ГОДИНЕ

Уго Вијеира (слободан играч)  51 утакмица – 27 голова

Предраг Сикимић (Вождовац)   46 утакмица – 12 голова

ЗИМА 2016. ГОДИНЕ

Није било доласка нападача

ЛЕТО 2016. ГОДИНЕ

Вања Вучићевић (Чукарички)    није дебитовао за први тим

ЗИМА 2017. ГОДИНЕ

Милан Павков (Раднички)

Срђан Вујаклија (Борац)

Ричмонд Боаћи (Латина)

Извор: моззартспорт