Зашто судије и тужиоци крију имовину

Савјет министара БиХ задужен је да упути приједлоге измјена и допуна закона или нови закон чиме би се омогућило објављивање података о имовини судија и тужилаца у БиХ.

Босна и Херцеговина 07.02.2017 | 10:40 Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, прије усвајања овог закључка који је предложила Уставноправна комисија, одбило је усвојити Годишњи извјештај Високог судског и тужилачког савјета БиХ и то за 2015. годину, институције која именује носиоце правосудних функција у БиХ.

Контрола јавности

Момчило Новаковић, посланик и члан Уставноправне комисије Представничког вијећа, не види ниједан разлог зашто подаци за судије и тужиоце не би били јавни као и за све остале јавне личности.

- Пазите, они сматрају да би они који раде у правосуђу могли трпјети нежељене посљедице. Ако сви радимо поштено, онда свако од нас може своју имовину правдати својим приходима. Зашто би онда био проблем да судије и тужиоци буду предмет контроле јавности – рекао је Новаковић за Фактор.

Петар Ковачевић, директор Агенције за заштиту личних података у БиХ, види могућност објављивања имовинских картона судија и тужилаца и без измјена закона.

Неправилно тумачење

- Погледајте само извјештај наше агенције за 2015. Заштиту личних података обиљежило је, по нама, произвољно позивање на закон којим се она регулише. Тиме се 'угушио' Закон о слободи приступа информацијама у БиХ – нагласио је Ковачевић. Као примјер истакли су управо одбијање тужилаштва и суда да дају одређене податке из имовинског картона тужиоца и судије.

- По нама, ако се правилно тумаче Закон о заштити личних података и Закон о слободи приступа информацијама, не постоји сметња да се одређени подаци дају јавности. Заштита личних података не значи да се подаци не обрађују, већ управо супротно, а то и јесте јавни интерес – додао је Ковачевић.

Подсјећа и на случај кад је Агенција наредила Централној изборној комисији БиХ да скине имовинске картоне које је ЦИК БиХ објавио на својој страници. Ковачевић је нагласио да је тад био проблем што су картони били само скенирани, да је била ријеч о свим кандидатима, а не само изабраним званичницима те да је то рађено без контроле и ажурности па су објављени и имовински картони људи који су у међувремену умрли.

- Ако данас неко поднесе захтјев да се дају подаци о имовинским картонима, не видим проблем да се они објаве, наравно уз заштиту одређених података као што су матични бројеви, датум рођења или адреса становања – рекао је Ковачевић.

Према Ковачевићу, требало би поправити Закон о слободи приступа информацијама који даје могућност јавним органима да одбију дати податке.

- Беспредметно је кад вам одбију дати информацију о накнадама за чланство у управним одборима јавних компанија – нагласио је Ковачевић и закључио да онај ко има моћ и располаже јавним средствима мора бити спреман и на јавну објаву неких података, прије свега имовинског картона.

(Фактор.ба)