Интервју - Марина Маљковић: Опет на клупи Србије? Никад не реци никад...

Европска шампионка и бронзана са Олимпијских игара, Марина Маљковић, причала први пут за српске медије после напуштања женске кошаркашке репрезентације.

Кошарка 09.02.2017 | 23:15 Марина Маљковић је пре месец дана напустила клупу Србије, амбициозно предводи Галатасарај и поносно истиче свој “Покрет за женску кошарку”.

Како сте се привикли на Истанбул, људе, обичаје и живот у Турској?

- Колико год да волим Француску у којој сам била пре Турске, промена коју сам направила претходног лета ми једноставно прија. Прија ми живот у Истанбулу, близина мора такође, јер је то посебан осећај иако нисам претерано морски тип. Људи су изузетно пријатни и љубазни, живе у дисциплини и поштују хијерархију. Добијам пажњу и љубав на сваком кораку и за сада морам да признам да ми потпуно одговара. Можда је многима било чудно што сам се претходног лета одлучила да преузмем Галатасарај, који се налазио у можда најлошијем тренутку у својој историји, са најмањим буџетом одвојеним за женску кошарку, али ниједног тренутка нисам зажалила. Величина имена Галатасараја на светској спортској мапи је за мене као спортског радника била довољна. С друге стране, волим изазове и ово сам прихватила као један од многих, да Галати вратим стари сјај у женској кошарци - каже Марина за Блицспорт.

Галата је без пораза у Еврокупу (8:0), можете ли до саме завршнице?

- Пре почетка сезоне многи су нам предвиђали борбу за опстанак у турском шампионату. Међутим, екипа је одлично реаговала од старта, како у Турској тако и у Европи. Сада када смо остварили овај резултат у Еврокупу, потајно се надамо, али је све још далеко. Потребна је и срећа, јер је систем такмичења, где се у завршним фазама прикључују тимови из Евролиге, изузетно тежак.

Шансе за титулу и Куп Турске?

- И раније сам истицала да су француска и турска лига најтеже. Наша амбиција на старту је била да пре свега разигравамо и развијамо талентоване турске кошаркашице. Драго ми је да смо ове резултате остварили управо у таквим околностима. Шампионат је изузетно квалитетан. Није само Фенербахче конкурент. Прејаке су и екипе Јакин Доу Университесија, Белоне Ауа, Бешикташа, Хатаја. Питање је колико је заиста реално освојити трофеј у првој сезони, али као и увек када сам ја у питању, очекујем огроман рад тима, ићи ћемо утакмицу по утакмицу, потпуно предане послу, па да видимо где то може да нас одведе.

Месец дана је прошло од одласка са клупе Србије? Да ли бисте сада нешто променили, је л‘ морало тако да се заврши?

- Као што сам и нагласила на конференцији са Сашом Даниловићем, одлуку нисам донела преко ноћи, већ сам је добро измерила, као и сваку другу у животу. Ништа апсолутно не бих променила. Остају ми прелепе успомене на пет година рада у националном тиму, на велику радост коју смо сви заједно донели нашем народу и на понос, што сам била део једне лепе приче и историјских успеха за женску кошарку у Србији.

Остављате ли простора да се у будућности ипак вратите на клупу Србије?

- У блиској будућности сигурно не, али никад не реци никад.

“Покрет за женску кошарку Марина Маљковић” окупља све већи број девојчица?

- Ево у последњих месец дана, чак и поред густог распореда и бројних обавеза у Галатасарају, три пута сам била у Београду због покрета - на првом рођендану, отварању нове локације за бесплатне тренинге на Вождовцу и на првом наступу наших шест мини баскет екипа на Фестивалу “Рајко Жижић” на Београдском сајму. Потпуно сам посвећена омасовљењу женске кошарке у Србији и верујем да заједно са тимом људи радимо једну предивну ствар. Желимо да омогућимо што већем броју девојчица да бесплатно тренира кошарку и да их учимо лепим стварима, како би се здраво развијале и постале добри људи. То је основни циљ.

Кад је време за прелазак у мушку кошарку, о чему је “Блиц” већ писао?

- Свакако да је та ексклузивна изјава Богдана Тањевића вашем листу привукла доста пажње. Као и све код мене, нема уопште потребе да толико размишљам унапред. Када се деси неки позив и ако пробуди у мени жељу коју сам имала за сваки свој клуб до сада, а посебно за репрезентацију Србије, то би било то.

Имате ли времена у Истанбулу за писање поезије?

- На моју велику жалост немам. Гледам више утакмица него икад. Услед временске разлике од два сата, све ми се некако поклапа, па стижем да пратим буквално све националне лиге, Евролигу, Еврокуп. Максимално сам посвећена послу који радим и у коме желим да се константно усавршавам и напредујем. Јер увек може више, увек може боље, увек може још.

Тероризам велико зло модерног доба

Плашите ли се бомби и терористичких напада у Истанбулу?

- Просто немам времена да размишљам о томе. Терористички напади су се дешавали свуда по Европи и свету, не само у Турској. То је велико зло модерног света. Јесте да стално постоји неки чудан осећај. Турци су просто забринути и уплашени за будућност.

Београд је љубав

Често сте у Београду, недостају ли вам братаница Лана, породица, родни град, Србија...?

- Ја у буквалном смислу без честог боравка у Београду не могу правилно да дишем. То је мој дом, мој народ, мој језик, мој стил живота, ту су људи које волим, али и они које волим а нису у Београду, ја их доводим у Београд. Београд је љубав.

Извор: блиц.рс