Колико хладноћа нарушава здравље

Екстремно ниске температуре, којима смо изложени већ дуго, остављају последице. Дрхтање повећава топлоту код одраслих за 50 до 100 одсто, а физичка активност до 500. Хипотермији су подложнији болесни, уморни, гладни.

Здравље 03.02.2017 | 09:59 Србија је окована мразом, снегом и ледом, већ дуго су температуре "поларне" и хладноћа као да се свима увукла у кости. Више од месец дана су температуре екстремно ниске , а што додатно компликује живот болеснима, а изазива проблеме и код здравих особа. Готово да не прође дан, а да се неко није смрзао у кући или напољу или је са промрзлинама завршио у болници, где након збрињавања може да дође и до ампутације екстремитета.

Оштра и непредвидљива зима уме негативно да изненади и најотпорније и најздравије. Шта би све требало да предуземо да би се заштитили и избегли најгоре, објашњава доцент др Сњежана Зеба, анестезиолог из Клинике за анестезију и интензивно лечење Војномедицнске академије.

- У нормалним околностима, температура нашег организма је 37 степени, плус или минус 0,5. Температура коже се разликује по местима, али је око 35 степени. Најхладнији су прсти на рукама и ногама, врх ушију и носа. Када су ниске температуре напољу, рецептори за хладноћу интензивније шаљу сигнале са периферије до терморегулаторног центра у хипоталамусу и активирају се неурони. Организам на то одговара скупљањем крвних судова, дрхтањем, стварањем топлоте у тамном масном ткиву и скелетним мишићима, али и жељом да се склонимо на топло и боље обучемо. Дрхтање, на пример, повећава метаболичко стварање топлоте за 50 до 100 одсто код одраслих, а физичка активност и до 500. Кретање је зато веома важно када смо изложени ниској температури. Осим тога, крв се кроз кожу преусмерава у унутрашње органе, пре свега у мозак, срце, јетру и бубреге, због чега шаке, стопала и други изложени делови тела постају значајно хладнији, чак и мање од 15 степени. Може да дође и до дехидрације организма због повећане циркулације крви кроз бубреге, што изазива и појачано излучивање течности.

Када долази до хипотермије?

- Када је телесна температура нижа од 35 степени Целзијусових, тело је у хипотермији. Међутим, ако дође до наглог излагања хладноћи, симптоми хипотермије могу да се јаве и на 36 степени. Блажи облик је када температура падне на 32 до 35 степени, организам се бори да сачува тело дрхтањем, повећањем метаболизма, убрзаним пулсом и дисањем. Том приликом могу да се јаве видне и слушне халуцинације, неповезан говор.

Шта се дешава ако телесна температура падне испод 30 степени?

- Уколико је температура тела између 28 и 32 степена, то је умерена хипотермија. У овој фази долази до поремећаја срчаног ритма, смањења метаболизма до губитка рефлекса и вољних покрета. Са температурама од 24 до 28 степена тело улази у тешку хипотермију и долази до губитка свести, смањује се број удисаја у минути, али су витални знаци још присутни. Животно угрожавајућа хипотермија наступа када температура падне испод 24 степена, када су витални знаци једва присутни или не постоје. Међутим, ни овако тешко стање не мора да значи крај. Постоје подаци о преживљавању без неуролошких последица и приликом пада температуре на само 13,7 степени, након реанимације која је трајала 6,5 сати. То практично значи да се од реанимације смрзнуте особе никада не сме одустати. У стању хипотермије се смањује метаболизам и ћелије троше мање кисеоника, што организму омогућава да преживи и у веома хладној средини, као и да се након загревања опорави без тежих последица.

Ко је посебно подложан хипотермији?

- Подложније су болесне особе, због снижења шећера у крви, али и уморне, гладне, неухрањене. У ово стање лакше западају и особе изложене екстремном физичком напору, као и потпуно физички неактивне, уколико су изложене неким токсинима, као и пушачи. Они који узимају лекове за проширење крвних судова, као и они са повредама посебно кичмене мождине, брже упадају у хипотермију. Већи је ризик и код старијих ако имају мању количину масног ткива, нису активни, успорена им је циркулација, измењен механизам контроле терморегулације. У градској средини се сусрећемо са субхроничном хипотермијом код бескућника. Код њих се у условима продуженог трајања хладноће и немогућности загревања, унутрашња телесна температура одржава на око 35 степени.

Како деца подносе ниске температуре?

- И мала деца су склона хипотермији јер немају способност да се заштите од хладноће. Имају надекватну производњу топлоте дрхтањем, мање поткожног масног ткива, мање су активна и имају недовољно енергетских резерви. Новорођенчад, на пример, немају одговарајући однос између телесне површине и телесне масе. Важно је и то да отпорност на хладноћу смањује страх. Особе које имају дебље поткожно масно ткиво лакше подносе хладноћу.

КАКО САЧУВАТИ ТОПЛОТУ

Смањење телесне температуре на хладноћи спречава се одговарајућом одећом и обућом, заштитом тела, лица и руку, као и обезбеђивањем других начина загревања. Препоручује се комотно слојевито одевање, јер ваздух између слојева одеће делује као топлотни изолатор, али не више од четири до шест слојева. Одећа која директно долази у додир са кожом требало би да буде од природне или вештачке свиле која најбоље чува топлоту. Памук, осим за доњи веш, као и вуна, у директном додиру са кожом упијају зној и додатно хладе тело, па је одећа од ових материјала пожељна као спољни слој. Природно и вештачко крзно, перје у јакни, савршен су топлотни изолатор.

Тело се може загрејати и физичком активношћу, уносом топлих напитака, чајева и супа - саветује др Зеба.

Б 92
фото:интернет