Интервју – Милан Гуровић: Што се нисам родио 10 година касније...

...Играо бих бесплатно за ову Звезду! Легендарни ас о томе на који је начин утицао на каријере Марка Симоновића, Марка Гудурића и Огњена Добрића, како сада доживљава игре свог клуба и због чега га у последње време нема у дворани...

Кошарка 03.02.2017 | 21:45 Из Звезде одеш, али она остаје у теби и прати те целог живота, а још ако си за њене победе давао последњи атом снаге, публика у црвено-белом ти то никада неће заборавити. Баш тако је за своју Црвену звезду играо српски јунак из Индијанаполиса и последњи велики миљеник Делија, Милан Гуровић. Играч због којег је Звездина публика са специјалном жељом долазила на мечеве вољеног клуба.

Прослављени ас данас са подједнако великим жаром, али из потпуно другог угла, прати невероватан успон екипе Дејана Радоњића, не либећи се ниједног тренутка да похвали све подвиге које његов бивши клуб постиже из недеље у недељу. Исто тако Милан Гуровић не крије ни одређену врсту жала што у своје време у Црвеној звезди није имао овакав тим и могућност да се радује оваквим успесима.

У дворану Пионир више не долази тако често, не због тога што му не прија емоција коју према њему изражавају најверније присталице црвено-белих, већ из простог разлога, јер жели да испоштује сваку особу која са њим жели да се фотографише, а онда када седне на своје место схвати да је меч увелико одмакао.

"Не идем на утакмице јер не могу нормално да гледам, а опет разумем навијаче, који ме готиве и којима сам прирастао срцу. Преферирам да седим код куће, погледам шта играју и како, што се каже до детаља. Али, свака им част, играју стварно изванредно. Да будем искрен на почетку сам био помало и скептичан по том питању, с обзиром на то да се тим доста подмладио, међутим, ово што пружају у последње време је стварно за сваки респект и не бих се сложио ни са ким ко мисли другачије", каже Милан Гуровић на почетку интервјуа за МОЗЗАРТ Спорт.

Клуб су прошле сезоне напустила два можда и најбоља играча из прошле сезоне Мајк Цирбеси Квинси Милер, а није се јурило за бучним појачањима, већ је приоритет било очување окоснице тима.

"Мислим да је кључ заједништво, јер већина момака већ три-четири године игра заједно. Дејан Радоњић је то препознао и ставио је у функцију тим. Јер ако погледате, осим Марка Симоновића, који игра нешто више, сви остали играчи су на терену 20-25 минута, што је по мени права ствар, јер ти за 25 минута можеш да пружиш максимум који се од тебе очекује. Сви имају одређену ролу, ако сте видели, зна се ко игра пик ен рол, свако има своје задужење у тиму. Сви заједно играју првенствено сјајну одбрану, што се показало у последњим мечевима. Против ЦСКА је меч отворен с резултатом 13:0, против Басконије 17:6, против Панатинаикоса 16:0, против Жалгириса 21:7. Видите, то не може да буде као случајно. Одбрана је хтење и знање, није ту реч само о самопоуздању. Мораш да знаш тачно кад помажеш. Код њих се то тачно види, причамо сада о Панатинаикосу, који је најсвежији пример, где су свесно пуштали Калатеса. Звезда има добар тим скаутинг, те момке који стварно добро раде, који су у неком мраку, не виде се, у питању су врхунски професионалци. Они унапред већ три – четири утакмице спремају видео. Играчима је све сервирано и на њима је само да то одиграју. Кажем, сви функционишу као један тим и то је један велики успех Црвене звезде".

Код ове Звездине екипе делује да се тачно зна ко је у првом, а ко у другом тиму. Улоге играча су перфектно распоређене.

"Тако је. Мислим да је и долазак Волтерса пун погодак, мада он и Јовић не могу да се пореде никако, јер је Јовић за класу бољи играч. То се донекле и види, јер кад је Волтерс у игри мало падне резултат, али Радоњић једноставно мора да одмори Јовића, јер је може момак да игра свих 40 минута".

"ДА СЕ ЗАДРЖИ ОВАЈ ТИМ, ПА УЗ НЕКО ПОЈАЧАЊЕ НАПАД НА Ф4"

Можда је за српског репрезентативца добро што је доведен играча који ће бити резерва главном организатору игре.

"И то је тешко наћи. Што каже Грег Поповић: Ја кад доводим играче прво их снимам и гледам шта раде, како се понашају када екипа води, када екипа куби, када екипа води, а он лоше игра, када екипа губи, а он добро игра. То су све аспекти и цаке које сваки тренер треба да сагледа. Мислим да је Радоњић направио добру хемију и добар одабир играча ове године. Погодак су и странци, Волтерс, а поготово Томпсон, који је сада дошао. Он је задовољан, видели сте да још ниједан меч није почео, игра осам до 10 минута. Има одличан шут, оно што сам ја гледао, не знам да ли је промашио иједан шут полудистанце. То је стварно за респект. Позитивно ме је стварно изненадио и Кузмић. Мислио сам на почетку сезоне да је доведен као 'бек-ап', јер да се не лажемо, пре годину дана у Панатинаикосу је играо променљиво. Међутим, ове године момак стварно доминира. Има невиђени осећај да кад промаши зицер из одбојке одмах врати у кош. Стварно је велики, јак, добар, брзо трчи. Мислим да би била грехота да се овај тим не задржи, а с обзиром да је Фајнал фор наредне године у Београду, можда уз неко појачање да  се то и нападне – што да не".

Ова сезона као да иде у том правцу...

"Ово иде ка томе, мада сви су сад у еуфорији, навијачи - сви".

Да ли је тебе ухватила еуфорија?

"Па како да не. Да се не лажемо, ја сам један искрен човек и мислим да бих у неку руку и ја волео да будем део тог тима. Криво ми је што се нисам родио 10 година касније, да сам неко '85. годиште. И не морам ни да играм, само да сам део тог тима. Стварно ми некад буде жао, не бих играо за паре, ту је 20.000 Делија. Јер ако поредите Звезду у моје време, то није била никаква озбиљна прича".

Може се рећи да си био прави играч у погрешно време.

"Ето, дефинисали сте то како треба. Сад не могу, а..."

Како би се Милан Гуровић као тадашњи играч уклопио у овај тим Црвене звезде?

"Морао бих да се уклопим. То би сигурно био неки предуслов. Сад ако погледаш, више не постоје играчи који постижу 35-40 поена, оно што сам ја радио. Једноставно, потрудио бих се да тај број смањим на 10-15, да ме то не занима превише. А ако погледате, у тадашњој Звезди, није ни имао ко осим мене и рецимо Вука Радовојевића, да повуче и преузме одговорност. Сада је слика потпуно другачија и када бих направио неку паралелу, мој тим би од овог, да је озбиљан, изгубио између 30 и 40 поена разлике, али без проблема. Био сам близу да за те две године да узмемо првенство, узели смо тај један куп, али нисмо ми имали квалитет да добијемо тад Партизан, који је био много јачи од нас".

"ЛОПОВ ПРЕПОЗНА ЛОПОВА У АУТОБУСУ, ТАКО САМ ПРЕПОЗНАО ГУДУРИЋА И ДОБРИЋА. СА СИМОНОВИЋЕМ ШЕСТ МЕСЕЦИ РАДА СВАКИ ДАН"

Марко Симоновић је рекао да му је управо Милан Гуровић био играчки узор и да се трудио да скида његове шутеве.

Да ли је Марко Симоновић сада тај Милан Гуровић Црвене звезде?

"Да, сигурно, можда је и бољи од мене. Те 2012. године када сам ја био помоћни тренер шест месеци смо радили сваки дан. Његове заслуге су највеће за све што је урадио у каријери, а поготово за ово. Ја сам можда био тај мали делић, а он се више односи на неком менталном и психичком нивоу – да он увиди да може да игра. Кажу лопов лопова осети у аутобусу, тако и ја могу да препознам, као што сам рецимо препознао Гудурића да може да буде добар играч или Добрића, који је имао седам посто за три поена када сам ја дошао у ФМП. Марко (Симоновић, прим. аут.) те 2012. био је у некој играчкој кризи, не што он не може, него је у глави, не могу да кажем био слаб, али пољуљан. То је била његова прва година у клубу, а Звездини навијачи не праштају, мораш да си најбољи. Онај који издржи притисак – тај ће и да игра кошарку у Звезди. Тако је дошао и питао ме: ’Миланче, шта да радимо? Јел имаш неки савет, лек, реци’. Ја реко’: ’Лек је да сваки дан долазимо. Ако нам је тренинг од шест до осам, у четири сата да се нацрташ, моја жена ће ићи тад по ћеркицу у обданиште, а ја и ти смо у Пиониру’. Он каже, јеси ли озбиљан? Ја кажем, види, ја други лек не знам, то је једини рецепт и мислим да сам у праву. На почетку, првих пар дана је било малих трзавица, привикавање као у свему, али буквално шест месеци, сваки дан је Марко испаљивао по 500 убачених, а то је неких 700-800 шутнутих лопти. Под великим притиском".

"НЕМА МЕТЛЕ, ВЕЋ ВУНЕНЕ РУКАВИЦЕ И ПОВЕЗ СА РАЗМАКОМ ОД 10 ЦЕНТИМЕТАРА"

Да ли су постојале неке посебне методе, попут оних са метлом које се користе у такве сврхе...

"Не, нисам имао метлу, али сам му стављао вунене рукавице и везивао руке и њему и Гудурићу, са размаком од неких 10 центиметара. То је изузетно тешко, да би после било лакше кад се одвежу. Пулс му се константно дизао на 180-200. Зашто? Зато што на утакмици пулс не иде на 80 откуцаја, као кад ми причамо, него ти, мајсторе, трчиш, мораш своје тело да прилагодиш утакмици. Кад направиш три спринта, немој да се деси да ми погинеш на терену, него треба да си у 39. минуту најсвежији, да и ти и рука и глава раде, а то јако тешко. Јер када пулс пређе 170-180, мозак нема кисеоник, информације не допиру до тебе и тешко је навићи се на то. Међутим, Марко је то превазишао, то је очигледно и то се види, али кажем, највеће заслуге иду на његов рачун. Мени је драго, прво што он цепа, а друго што ме је поменуо, што се сетио, а то је одлика великих играча. Хвала му на томе, мени је срце пуно стварно".

Симоновић је тада у уз осмех рекао – када се дигнем за три поена, осећам да само случајно мог да промашим.

"То се види по њему, из утакмице у утакмицу где он шутира из полуконтре, из транзита. Ту треба нахвалити и Дејана Радоњића. Ретки су тренери који ће дозволити да то играч ради. Јер обично би било – сине промашиш две, ајде мало да се охладиш. Не, њега је Дејан пустио, па ево сада и против Панатинаикоса промашио је пет-шест, а дао је када треба. Мораш мало да истрпиш неког играча".

Утицај на шут Марка Гудурића је такође био велики.

"Марко се исто 2012. године, када је прешао из јуниора у први тим Црвене звезде, чини ми се да се тада повредио Мајк Скот, па су њега као најталентованијег јуниора пребацили у сениоре. Мислим да је имао 17 година. Ту сам већ после пар тренинга препознао његов таленат, да он плеше, да је он неко ко може да игра тог неког универзалца. Једноставно, то се осети. Е, онда сам му поменуо да кад пређе линију да не сме да респектује никога, да поштује, али да на терену не постоји нико, да је он најбољи. Мало ми је сад пао, али то је нормално с обзиром да момак има 21 годину. Било је и изненађење што се он ту нашао, играо је до прошле године у ФМП-у. Дође па реши Химки, па реши Реал, па Партизан. Његово време тек долази".

"ГУДУРИЋА САМ ПРВЕ СЕЗОНЕ ДОБИЈАО СТАЛНО, А ОНДА МЕ ЈЕ УНИШТАВАО"

Можда је и добро то што у овом тренутку екипа није на потпуном врхунцу, него да ето у екипи постоји и тај Марко Гудурић, који ће прорадити можда када то буде најпотребније за Црвену звезду.

"Тако је, милсим да ће он врло брзо да се врати на ниво игара какве је пружао. Велики је радник, две године смо радили у ФМП-у. Ево мале анегдоте, ако је то анегдота. Прве године баш и није могао да се похвали да ме је добио. Одрадимо тренинг пре подне, па по подне поново имамо тренинг, али су он и Огњен Добрић остајали сат и по, на неко моје инсистирање, међутим и они су имали жељу. После неких мојих метода, столице, излазака из блокаде, где су испаљивали по 300-400 лопти у пуном спринту. Тада сам ја Марка мало провоцирао да останемо да шутнемо после тренинга, тада већ шест година нисам играо. Рекох му - не можеш да ме добијеш никад у животу. Тражио сам му жицу, да видим од чега је направљен. Он се наравно као клинац напали и губио је. Играмо до 100, где год хоћеш за три поена да шутираш, на два промашаја се мењаш, па ко пре стигне до 100. И рецимо добијао сам га 100 на према 50-60, и тако стално. Онда га пустим једном да ме добије, да не буде да га деморалишем. И то је трајало готово годину дана. Онда сам му рекао – види сине, то не ваља. Он као, шта не ваља? Па не ваља да ја који сам завршио каријеру и нисам пипнуо лопту, да те ја стално добијам. И онда је он долазио и између тренинга, јер сам ја стално тражио која му је то жица да му то спојим. И онда се следеће сезоне само обрнуло. У једну руку, пошто ја у себи имам тај неки инат и неку жељу да се доказујем стално, шта год да радим, било ми је мало криво. Рекох, види га овај мали ме доби, једну, другу и да кажем – уништавао ме је. Ипак, већа страна срца ми је била пуна, јер смо нешто радили, успео сам да урадим нешто".

"ДОБРИЋ ОД ГВОЗДЕНА И СЕДАМ ПОСТО ЗА ТРИ, ДО НЕВИЂЕНОГ ТАЛЕНТА"

Огњен Добрић, још један у низу истинских бисера Црвене звезде.

"Кад сам дошао саиграчи су га звали Гвозден. Ја рекох, момци што Гвозден? Они, па тренеру видећете. Ми на тренингу, он ’ер бол’ један, други, сваку пету убаци. Ја рекох – сине, сад знам због чега те зову Гвозден. Седам посто за три, ја то нисам видео у животу. Како мислиш да напредујеш? Он као, па не знам. Ево ја ћу ти рећи. Он стварно има једну црту исто у себи, велики је радник, има радну етику, хоће да ради, једно добро дете, много добар момак. Пар пута смо се шалили, оно за зета да га узмеш. Стварно, једно дивно створење. Баш ми је драго да је ту, својим радом је заслужио. Ту наравно треба поменути и Слободана Клипу, који је радио са њим прошле године и момак заслужује да буде у Звезди".

Вероватно си га и ти препуручивао да је играч за Звезду једног дана.

"Јесте, мислим и Дејан је пратио њихове игре. У некој сарадњи са мном, наравно да се распитивао, али то се видело брзо да може и мислим да он још има простора да напредује, јер поседује невиђене атлетске предиспозиције".

Како сада као тренер гледаш на све ово што Дејан Радоњић ради са Црвеном звездом?

"Прво морам да се вратим на сезону 2003/2004, када смо играли заједно у Војводини, тад је Дејан већ имао 35 година, онако, лоше тело, буцко мало, већ је кренуо да тоне. Слабо је преводио лопту, углавном су Чанак и Ненад Шупут то радили уместо њега. И онда сам му ја једном приликом рекао - дај Дејане бре седи на клупу, да нас ти водиш, шта се мучиш. То он зна да смо причали, рекох седи на клупу да нас водиш, дај да узмемо ту титулу, јер ми смо тада уз Партизан имали најбољу екипу и без везе смо испали, али да се не враћам на то. Ту се он насмејао, каже ја бих. Ту је престала наша конверзација, али сам видео да он има ту црту. Јер он је на терену исто, рецимо, да не спомињем тренере који су тад били, да их не увредим, они кажу нешто, а он дође мени и каже: Мићо, тако ме је звао, ти сад овамо, па ћу ти ја дати кад изађеш на три поена. И то је стварно тако функционисало. Мислим да ће Дејан тек показати да је велики тренер, јер знате са буџетом од не знам колико, пет или шест милиона евра направити тај резултат, везати седам победа у Евролиги... Две да вежеш не може случајно, а не седам. Стварно, капа доле. Дејан има тај осећај, поготово што је играо кошарку и зна кад који потез да повуче и да препозна, јер добро чита ситуацију на терену. То му је ја мислим главна одлика".

"ЗА РАДОЊИЋА ЈЕ КОШАРКА СВЕ, ОВО НИЈЕ СЛУЧАЈНО"

Сви тренери у Европи апострофирају завидну културу и сјајно понашање тренера Црвене звезде.

"Па такав је Дејан био и као играч, никад није био проблематичан, никада није био тип којег ће повући емоција. Сад га разумем, пун Пионир, Арена, па он мало крене оно његово. Али, то је нормално, човек је под стресом нон-стоп и мислим да није лако водити, јер он је предан кошарци, зна некад и да претера, поготово, сећам се из играчких дана, он је стално причао о кошарци, па смо га некад и зезали – дај бре Деки имаш ти нешто друго да причаш осим те кошарке? Ово није случајно, то је његов живот, то је њему све и човек је предан. Није то лако, он је цео дан у хали, авиону, гледа већ следећу утакмицу вероватно до пет ујутру. Гледа прво своју, па рецимо Панатинаикос, кога да брани... Свака им част, био сам у тој кожи и та спавања на аеродрому. Сад да питаш неког играча, да ли хоћеш да одиграш три утакмице заредом или да спаваш по пет сати на клупи док чекаш следећи авион, ниједан неће рећи – дај да лежим на клупи".

Колико Звезда реално може у овом тренутку?

"Само да их не ухвати еуфорија, али мислим да су они паметни момци и да знају шта раде. Ту ће сигурно Дејан да их спусти на земљу, али мислим да су већ спуштени и да нису подлегли притиску. Ви и ваше колеге их сада дижете, што касније може да буде и неки проблем кад се изгуби нека утакмица, можда ће неки дочекати прилику да их приземље и спусте, поготово жута штампа, али мислим да су они свесни шта раде и да су увидели да могу да победе било кога. Из ког разлога? Ајде да се не лажемо, Стефан Јовић – вицешампион света, други на Олимпијским играма, невиђени квалитет, то важи и за Марка Симоновића и за Огњена Кузмића. Имате Марка Гудурића, једног младог, талентованог европског играча, имате Чарлса Џенкинса квалитетног странца, који више није ни странац. Дангубић увек куца на врата репрезентације, мислим да ће врло брзо и бити ту. То је сасвим довољно да они виде, да могу да се носе са Реалом, Барселоном, Басконијом, мислим да су увидели да су то играчи од крви и меса, као што сам ја некада увидео да су то Пол Пирс или Реџи Милер. Сви ми играмо".

"БРАНКО ЛАЗИЋ НАЈБОЉИ ИГРАЧ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ"

Звезда је без премца најспремнији тим у Европи.

"Да, да, убедљиво! Али ту треба споменути рецимо Бранка Лазића. По мени, Бранко Лазић је најбољи играч Црвене звезде, а то је опет заслуга Дејана Радоњића. Из ког разлога? Ако погледате Дангубић – Лазић, њих двојица се стално мењају на противничком плејмејкеру. Зато што је тај противнички плејмејкер мотор екипе, од њега креће све, сви напади. Они га ’убију’, прво зато што су велики и јаки обојица, што пеглају ту одбрану и што тај момак уместо да организује напад, он гледа како ће да сачува лопту. То је већ велика предност. Када те Бранко Лазић ухвати, ја мислим да је он убедљиво најбољи одбрамбени играч који постоји, притом, уз сву ту потрошњу у одбрани, стигне да убаци 1/2, 2/3, 1/3 за три поена. Трчи у контру, све са бацањем у рекламу, стално је на скоку – капа доле. Шта рећи него потпуни респрект. Мислим да би сваки тим пожелео таквог играча".

"НАЈВИШЕ БИХ ВОЛЕО ФЕНЕР У ЧЕТВРТФИНАЛУ, НЕ МИСЛИМ ДА СУ БОЉИ"

На гостовању у емисији “Зона прес“ на СОС каналу Милан Гуровић је рекао да би Црвеној звезди у евентуалном четвртфиналу за ривала највише одговарао турски Фенербахче.

"Јесам то рекао, неки навијачи се нису сложили јер смо губили раније, а ја баш зато кажем – зато што смо губили годинама, вероватноћа бројки говори да би можда могло да се врати. А и мислим да Фенер ове сезоне игра променљиво, да није то ни ЦСКА, ни озбиљна екипа као Реал Мадрид. Мислим да Звезда има снаге са њима да се носи, јер немојте да ми кажете да је Луиђи Датоме, кога уважавам, и Никола Калинић и сви ти момци, да су бољи од Звезде? Не, не мислим да су бољи, нису константни и ја ту видим шансу. Ја бих највише волео да то буду они. Звезда је сада пета, мора кући да добија, а сад се ја прибојавам мало мање звучнијих имена на папиру, Уникс, Бросе, Галата... То су већ виђене победе, али су ти мечеви најопаснији. И на страни ако ухватиш нешто. Али треба ићи утакмицу по утакмицу, мислим да и они то паметно раде, иду од утакмице до утакмице, не размишљају о другим ривалима, што је добро. Обезбедили су прво место у АБА лиги, а ја сам потписао да неће изгубити ниједну до краја, чак мислим и да могу да је освоје без иједног пораза. А што да не? То је један мотив више, то никоме није пошло за руком, нити ће, ако то успеју да ураде. Мислим да остале екипе немају тај квалитет, поред свог умора и свега што Звезда ради у овој сезони, не могу да се носе са њом", рекао је Гуровић.

Извор: моззартспорт