Дужничка криза: Владе дужне 2,1 мил.

БиХ све више тоне у дужничку кризу коју "политичка елита покушава прикрити производњом политичких криза", речено је на данашњој конференцији Центара цивилних иницијатива на којој је представљен извјештај под називом "Стање нације 2017".

Босна и Херцеговина 30.01.2017 | 13:01 Адис Араповић из Центара цивилних иницијатива истакао је да инвестиције опадају, удио сиве економије је и даље висок, а буџети су преоптерећени плаћањем дугова.

"Још, упркос најавама, нема растерећења привреде. Чак се уводе нова пореска и парапореска оптерећења. Дуг јавних предузећа износи више од три милиона КМ и угрожава пензиони и здравствени систем. Борба против корупције даје скромне резултате и тек два одсто од свих пресуда се односи на корупцију и привредни криминал. И даље се више од четвртине буџета троши на плате", рекао је Араповић.

Наставак дужничке кризе

Од доношења реформске агенде реализирано је 48 одсто мјера - на нивоу БиХ 52 процента, у ФБиХ 36 % и у Републици Српској 51 одсто.

Закључно с трећим кварталом 2016. године укупан јавни дуг мањи је за два одсто, али јавна статистика у БиХ уопше не обухвата цијели јавни дуг, већ само евидентирана финансијска задуживања влада према кредиторима, а не остатак дугова јавних предузећа.

На данашњој конференцији први пут је објављен податак да владе у БиХ дугују 2,1 милијарду КМ комерцијалним банкама и тај дуг расте из године у годину. Задуженост по становнику расте и износи 3.370 КМ, а у Српској је за 80 одсто већа него у ФБиХ. Подаци су закључни с другим кварталом 2016. године.

"Наставља се дужничка криза јер више од пола прихода ентитетских буџета одлази на отплату дуга. Прецизније, у ФБиХ у буџету 2017. године 65 % прихода унапријед је потрошено на отплату дуга, што је готово двије трећине, а у Српској је 42 процента. Овај терет сервисирања дуга у енитетским буџетима је заробио јавне финансије и не можемо више говорити о развојним, социјалним и стаблизирајућим буџетима, већ је то дужнички буџет", нагласио је Араповић.

Драстичан пад страних инвестиција

Иако су у оквиру реформске агенде до сада реализоване мјере из области које се тичу јавних финансија и пословне климе, БиХ је и даље лоше рангира на листама Свјетског економског форума и Свјетске банке.

Забиљежен је драстичан пад страних инвестиција. За девет мјесеци 2016. године забиљежено је 81 милион КМ директних страних инвестиција у БиХ.

Поређења ради, у Србији је било двије милијарде КМ, у Словенији исто, док је у Хрватској било више од пола милијарде КМ. БиХ ће прошлу годину завршити са 100 милиона КМ.

Араповић је истакао да БиХ не би требао ММФ нити кредити комерцијалних банака када би уредила "сиву економију", јер према процјенама Мастерцарда, она у БиХ износи 20 посто БДП-а, што је близу седам милијарди КМ.

Порески дуг јавних предузећа

Порески дуг предузећа урушава пензиони систем и износи више од три милијарде КМ.

"У ФБиХ тај дуг износи 2,2 милијарде КМ и у првих 20 дужника који дугују више од једне милијарде КМ су јавна предузећа која дугују 86 одсто од те суме. Због тога су ванбуџетски фондови колабирали, због тога је здравство угрожено. У Ррпској није познат тачан дуг јер Пореска управа Републике Српске годину дана не жели јавно објавити податак", казао је Араповић.

Поновио је оно што знамо већ годинама, а то је да су плате у администрацији двоструко веће него у привреди. Та разлика у ФБиХ износи 58 %, а у Републици Српској 48 % и највиша је у Европи. Више од четвртине запослених су на буџету, више од четвртине свих буџета се троши на плате, иако је процент запослених у јавној управи у ФБиХ умањен за 0,3 %, а у Српској за 1,6 процената.

Корупција и даље заступљена

"Борба против корупције не даје велике резултате. Приближно два одсто свих оптужница и пресуда уназад три године односи се на корупцију и привредни криминал. У првој половини 2016. приближно два одсто или 120 пресуда се односи на кривична дјела корупције, а четири одсто или 307 пресуда се односи на кривична дјела привредног криминала", нагласио је Араповић.

На крају је истакао да је једина позитивна ствар пораст броја запослених за два-три одсто, али да се подаци агенција на нивоу БиХ, ентитетских агенција и Пореске управе разликују у броју и до 40.000 особа.

(Клиx.ба)
(Фото: Клиx.ба)