Радоњић о чудима у Евролиги: Како побјеђујемо? Ето, тако...

Тренер кошаркаша Црвене звезде Дејан Радоњић, творац евролигашког чуда, на духовит начин објашњава како прави велике резултате и како је освојио срца навијача црвено-белих.

Кошарка 31.01.2017 | 22:45 Био је 16. април 2013, шетали смо Врачаром са Дејаном Радоњићем, тада новим тренером кошаркаша Звезде. На пролећном сунцу нико га није погледао, поздравио. Ни телефон му није зазвонио. Само дан раније је склопио договор са црвено-белима. Још као одличан плеј Ловћена 1996. био је на прагу Малог Калемегдана. Као тренер био је пред вратима Звезде 2011, а коначно стигао 2013.

Било је много скептика, критичара, оних који су га потцењивали, вређали, терали из клуба. Кажу, није се добро сналазио.

- Од првог дана сам знао где долазим и какав ме притисак чека. Дани су пролазили, а ја сам учио да се борим с притиском - каже Радоњић за Блицспорт.

Мало-помало, до данас је освојио шест трофеја - две Јадранске лиге, два национална првенства и два Купа Радивоја Кораћа. Прошле сезоне ушао је и у Топ 8 Евролиге...

- Све је то борба - додаје Радоњић.

Борба за победу, успех, самопоуздање, наклоност навијача, јавности, поверење управе... Ове сезоне Дејан Радоњић доживљава оно што није никад и нигде. Прво је оборио рекорд по броју утакмица у којима је водио Звезду (281) и престигао легендарног Ранка Жеравицу. Као и по броју победа - 203!

- Ако ме питате како сам успео? Ето, тако.

Дејо је довео црвено-беле на праг Топ 8 Евролиге и ове сезоне прави чуда по Европи. Руши великане, осваја срца “делија”, можда ће и на фајнал фор. Како? Знате одговор...

- Нема расправе, никакве. То је тако и тако је морало бити. Никако другачије. Виша сила. Без објашњења - то је превод његовог „ето, тако“.

Врачар, 27. јануар 2017. Шетамо са Дејаном Радоњићем на зубатом зимском сунцу на Врачару. Сви га заустављају, поздрављају, нешто питају, сликају се с њим... Телефон стално звони. Још одзвања хук из хале “Александар Николић” - “Један је Радоњић Дејан!”.

- То је то...

Како, Дејане?

- Ето, тако.

А прошле су само три године. Растајемо се. Дејо се камуфлирао, ставио качкет, подигао крагну тренерке, па јакне. И наставио шетњу...

Радоњић је највећа Звездина звезда.

Извор: блиц.рс