Недовољна заштита личних података

Иако се заштити личних података у БиХ посљедњих година посвећује све више пажње, та област још није на високом нивоу јер јој се не придаје довољна важност.

Босна и Херцеговина 28.01.2017 | 07:35 "Неопходан је ангажман многих институција, као и подршка Агенцији, која је на почетку имала подршку Парламентарне скупштине БиХ и Савјета министара, али је она изостала прошле године", рекао је Петар Ковачевић, директор Агенције за заштиту личних података, поводом Европског дана заштите података.

Он је рекао да охрабрују процеси који се воде у вези с приступањем БиХ Европској унији, истовремено наглашавајући да извјештај Агенције за 2015. годину, који је истинит, није прихваћен и то због једне дискусије посланика и његових произвољних оцјена.

Он је рекао да Савјет министара БиХ нема разумијевања за захтјеве Агенције за попуњавање радних мјеста, али да ће без обзира на то наставити да раде на подизању свијести како би грађани БиХ били заштићенији од злоупотребе података.

"Тежња за достизањем европских стандарда требало би да буде пуно озбиљнија", рекао је Анте Борас, замјеник директора Агенције за заштиту личних података.

Као и претходних година, у 2016. у фокусу рада били су приговори грађана и захтјеви за давање мишљења у вези с обрадом јединственог матичног броја (ЈИБ) и копије личне карте од разних контролора, односно јавних органа.

Самира Чампара, директор Сектора за инспекцијски надзор, приговоре и централни регистар, рекла је да осим уобичајених приговора, да је Агенција радила и на поднесеним приговорима због небрисања условне пресуде у законом одређеном року против једног полицијског тијела у БиХ.

Агенција се бавила и питањима обраде података о здравственом стању окривљеног у кривичном поступку, као и откривањем идентитета полицијских тијела у фази кривичног поступка у тренутку када то није био неопходно.

Чампара је истакла да су примљене и пријаве против појединих градских власти у БиХ које су објављивале цијеле спискове студената са њиховим именима, презименима, матичним бројевима и кућним адресама, што представља велики ризик за повреду права на приватни живот.

Према статистичким подацима, у 2016. години Агенција за заштиту личних података примила је 103 приговора, дала 206 мишљења правним и физичким лицима, осам мишљења на законе, те издала 10 прекршајних налога.

Извор: Независне