Јавни дуг БиХ увећан за 350 милиона КМ!

Јавни дуг Босне и Херцеговине из године у годину се повећава, а према процјенама надлежних институција на крају прошле године достигао је 12,26 милијарди марака, што је за чак 350 милиона марака више у односу на 2015. годину, преноси пословни портал ЦАПИТАЛ.ба.

Босна и Херцеговина 26.01.2017 | 11:21
Тај дуг ће се, како је предвиђено Програмом економских реформи БиХ од 2017. до 2019. године, повећавати и у овој и наредној години, док се незнатно смањење дуга очекује тек 2019.

„Према расположивим подацима из Министарства финансија и трезора БиХ, ентитетских министарстава финансија и Дирекције за финансије Дистрикта Брчко процјењено стање стање укупног јавног дуга за 2016. годину износи 12,26 милиона КМ и за 2,9 одсто је већи у односу на 2015. Од овог износа 71,3 одсто или 8,74 милијарди КМ чини спољни дуг, док 28,7 одсто или 3,52 милиона милиона КМ чини унутрашњи дуг“, наведено је у документу.

У овој и идућој години планирано је повећање дуга за скоро милијарду марака. Према пројекцијама, јавни дуг у овој години ће достићи 12,75 милијарди КМ, а у идућој 13,22 милијарди КМ.

Тек у 2019. очекује се незнатно смањење јавног дуга за око 38 милиона КМ, на 13,18 милијарди КМ.

С друге стране, у овом трогодишњем периоду биће повећани и износи за отплату кредита.

Тако ће у 2017. за отплату дуга ићи 2,05 милијарди КМ, у наредној 2,17 милијарди, док ће 2019. за враћање дугова бити потрошено 1,83 милијарди КМ.

У документу се истиче и да је структура намјене кредита остала непромјењена и да је карактерише повећање улагања у инфраструктуру и јавни сектор у односу на улагање у привредне дјелатности.



Узалудна упозорења економиста

Професор Економског факултета у Сарајеву и Мостару Вјекослав Домљан каже за ЦАПИТАЛ да БиХ оваквим начином задуживања срља у пропаст.

„Свако задуживање које није продуктивно не доприноси побољшању животног стандарда. Ми имамо дефицит текућег рачуна који је стално испод -0,4 одсто бруто домаћег производа, а ако се то дешава на дужи рок онда се нето интернационална инвестициона позиција БиХ погоршава", каже Домљан.

"Код нас је нето интернационална инвестициона позиција -53 одсто, а она је лоша ако је испод -35 одсто. Акумулирање дефицита текућег рачуна и у великој мјери финансирање путем задуживања погоршава нето интернационалну инвестициону позицију гдје се јасно види да се спољно економско неравнотеже продубљују“, казао је Домљан.

Он каже да би најпродуктивније задуживање за БиХ било задуживање у инфраструктуру и истраживање и развој.

„Ми немамо никаквог улагања у истраживање и развој. Осим тога треба повећати и улагања у физичку инфраструктуру, али не у путеве, као што сада радимо, него у информационо-комуникациону структуру, јер је ту уско грло највеће. Ми смо тренутно двије  технолошке револуције иза модерног свијета. Модеран свијет је у четвртој индустријској револуцији, а ми смо у другој. Ми правимо цесте, а уништавамо индустрију и људи нам одлазе. Може се голим оком видјети  да стратегија која се слиједи није продуктивна“, нагласио је Домљан.

(Цапитал.ба)